Pas nema za šta da nas ujede, dugujemo, što bi se reklo, i bogu i narodu, a slepe vođe ne vide u kakav nas finansijski ambis vode. Tačnije, vide, ali ne mare. U ambisu ćemo, dakako, završiti mi i naši potomci, dok će se oni i njihovi već nekako izmaći, obezbedivši i peto koleno.

Banjaluka najavljuje prvu modernu javnu garažu kod TC “Zenit”, sa više od 500 parking mjesta, dok Doboj i dalje nema izgrađenu javnu garažu koja bi ozbiljno rasteretila saobraćaj u centru grada. Razlika je očigledna: jedan grad ulazi u fazu konkretnog infrastrukturnog rješenja, a Doboj se i dalje bori sa istim problemom koji građani svakodnevno vide na ulicama — premalo parkinga, previše automobila i sve češći saobraćajni pritisak.

Bila je ovo jedna neinspirativna nedelja, k'o od bede sastavljena. Dok se kalendarski primičemo junu, mentalno i infrastrukturno uspešno klizimo ka ranom srednjem veku. Za evropske milione nam fali bazična pismenost, a mostove održavamo po principu ‘ne pipaj dok ne padne’.

Nije najvažniji, ali je možda najtačniji prikaz društva u kome živimo, prošlonedeljni slučaj goveda koje je svoje avanzovanje proslavilo okrećući vola na ražnju u školskom dvorištu. Ima ljudi koji od sreće pevaju, ima ih i koji se unerede, a naš je junak sreću izrazio tako što je uneredio javni prostor.

Mnogo toga se proslavljalo prošle nedelje.  Akteri političkog života, koji sve više podsećaju na junake iz Alana Forda, rekli su da su prezadovoljni sobom i nezadovoljni nama. Rečenica iz stripa da amateri prave greške, a oni, iskusni, katastrofe, moto je naših rukovodilaca. Nešto slično je i savo rekao osvrćući se na učinak svoje vlade.

Dočekasmo početak maja u koloni. Gde god da se krene, čeka se satima. Psuje se granica i onaj ko je izmislio, pa i od onih što su prošle godine, onako gordo, uzvikivali „Granica postoji“. „A šta ćeš, nagovorili me. Kao da sam znao da će ovako biti“, pravda se jedan „graničar“ dok satima čeka da izađe iz tora.