Roditelji u Srpskoj za njegu bolesnog djeteta imaju tričavih 15 dana godišnje.

Koliko je to malo, znaju sve one majke i očevi mališana koji idu u vrtić ili školu, posebno u sezoni virusa kad se djeca svako malo razboljevaju, pa moraju da ostanu kod kuće.

"Oni koje plaćamo da budu barem prisebni, ako već ne mogu biti mudri, pokazali su i prošle nedelje infantilno ponašanje. Poput derišta su poručivali- ima da bude po mom ili ću sve spaliti. Ali, šta drugo čovek da očekuje od osoba koje u Trampu vide goluba mira i glas razuma."

I sad svi oni – a ovaj spisak niti počinje u Doboju, niti se završava u Dubici – drže goropadne lekcije o nacionalnom poštenju i srpskoj časti. Oni koji su spremni mater iznijeti na stočnu pijacu da bi postali direktori, oni koji su spremni ćaću staviti pod hipoteku da bi sjeli u ministarsku fotelju

“Otvoren sam za razgovore da vas sve rasprodam”, rekao je baja prošle nedelje za američki medij. Čak i preko bare je baja našao novinara kome može da kaže sve što mu je na duši, a da mu ovaj ne uzvrati nekim potpitanjem jerbo ona na našeg prvaka deluju kao crveno na bika.

Često slušamo ili čitamo o visokom životnom standardu u Hrvatskoj, visokom porezu, inflaciji i veoma skupoj svakodnevici kod naših komšija.

Da je nije koristio i pokvario, ostala bi mu makar istorija da ga upozori da pad počinje u momentu kad mu se čini da je najači. Ali, avaj, njega je ponelo. Sedeo je na biciklu, a umislio da je pod oblacima. I dok je tako iz sveg glasa pevao: “Ne može mi niko ništa“, nije ni slutio da je pred njim jarak.