Oktobar se približava, a sa njim i još jedni opšti izbori. Međutim, za razliku od mnogih prethodnih, ove izbore prati nešto što političkim partijama zadaje mnogo više brige nego njihovi protivnici. To nisu programi, nisu kandidati, pa čak nisu ni nezadovoljni građani. To su nova pravila igre.

Vlada Republike Srpske usvojila je prijedlog rebalansa budžeta za 2026. godinu u iznosu od 8,525 milijardi KM. U prevodu, budžet se povećava za više od milijardu maraka u godini u kojoj se održavaju opšti izbori.

Republika Srpska u izbornoj godini ulazi u sve skuplji krug zaduživanja, dok se istovremeno najavljuju povećanja plata u javnom sektoru, dodatna sredstva za penzije i borački dodatak, kao i milionska ulaganja u pojedine lokalne zajednice. Kada se sve stavi na jedno mjesto, slika postaje mnogo jasnija: vlast se ubrzano zadužuje, a javni novac se u predizbornom periodu usmjerava prema grupama i sredinama koje imaju veliki politički i izborni značaj.

Pas nema za šta da nas ujede, dugujemo, što bi se reklo, i bogu i narodu, a slepe vođe ne vide u kakav nas finansijski ambis vode. Tačnije, vide, ali ne mare. U ambisu ćemo, dakako, završiti mi i naši potomci, dok će se oni i njihovi već nekako izmaći, obezbedivši i peto koleno.

Banjaluka najavljuje prvu modernu javnu garažu kod TC “Zenit”, sa više od 500 parking mjesta, dok Doboj i dalje nema izgrađenu javnu garažu koja bi ozbiljno rasteretila saobraćaj u centru grada. Razlika je očigledna: jedan grad ulazi u fazu konkretnog infrastrukturnog rješenja, a Doboj se i dalje bori sa istim problemom koji građani svakodnevno vide na ulicama — premalo parkinga, previše automobila i sve češći saobraćajni pritisak.

Bila je ovo jedna neinspirativna nedelja, k'o od bede sastavljena. Dok se kalendarski primičemo junu, mentalno i infrastrukturno uspešno klizimo ka ranom srednjem veku. Za evropske milione nam fali bazična pismenost, a mostove održavamo po principu ‘ne pipaj dok ne padne’.