„Vuk je to“, reći će za nekog radovana i ostale kostadine koji su se dobro snašli u današnje vreme. „Vučija vremena“, odmahnuće rukom neko ko nije daleko dogurao jer mu je savest proradila. Za to vreme dobitnici tranzicije, sa samopouzdanjem bez pokrića, našim novcem plaćaju svoje dilove i pogreške, izdirući se na nas: „Majstori, šta ste se stisli? Treba nam više para da vam ovo sredimo!“

Rekonstrukcija Centra za kulturu i obrazovanje u Doboju, objekta od suštinskog značaja za kulturni i obrazovni život grada, ponovo se odlaže – ovaj put uz optimističnu najavu da će radovi biti završeni „do kraja godine“, i to zahvaljujući finansijskoj podršci Razvojnog programa UN-a /UNDP/. I tu se nameće prvo, ali ključno pitanje: zašto do sada nije završena obnova?

“Otkad znam za sebe, neka je kriza, vanredno stanje, odsudni trenutak”, rekao bi prosečni sredovečni stanovnik ovih prostora.

Što Ugljevik dublje tone, to je više čuda koja se otkrivaju. Saznali smo, naime, da su godinama kopali tamo gde uglja uopšte nema. „Ko bi se tom jadu nadao?”, vajkao se luka. “Spavali smo, mehanizacija se iskrala i sama kopala. Pravdala se da je našla neka istraživanja koja smo naručili. Glupe mašine, poverovale. Pa čim je naručeno, znači da je netačno, govorili smo im, ali kasno. Da su bar naftu iskopale pa da im progledamo kroz gusenice“, razočarano je konstatovao luka. 

Centar za humanu politiku uputio je saopštenje za javnost u kojem iznosi ozbiljne optužbe na račun rada tužilačkog sistema u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, te predlaže mjere koje, prema njihovim navodima, treba da budu prvi korak ka reformi pravosuđa. Portal Dobojski info u nastavku u cjelosti prenosi sadržaj saopštenja koje smo dobili.

Ono što sve ove godine nije uspelo celoj opoziciji, za rukom polazi estradi sa kojom je politika nastojala da ostvari vezu. Aca i Saša očito imaju mnoštvo podataka, a i zeleno svetlo iz Beograda, pa nemilice udaraju u pleksus jednog čoveka koji je ovde sistem.