Grafit „S Obrenom u Ligu šampiona“ godinama stoji u Doboju kao podsjetnik na jednu dobru lokalnu satiru – kratku, preciznu i dovoljno oštru da preživi sve političke cikluse. Nastao je kao ironija u vremenu kada se u gradu već osjećalo da se previše toga pokušava vezati za jednu političku figuru, jednu volju i jedan način upravljanja. Danas, kada je Sloga ponovo zakucana za samo dno tabele, taj grafit zvuči gotovo kao najtačniji opis čitave priče.

Prošla nedelja je bila u znaku starog pravila naše politike: ko ima vlast – leti. Neko avionom preko okeana, neko helikopterom na stranački sastanak, a neko iz zaborava nazad u fotelju. Oni koji zaista vrede obično ne lete – nego odlaze.

Obustava prevoza željezne rude na relaciji Omarska–Zenica nije samo privremeni zastoj jednog posla. To je ozbiljan alarm za kompletan sistem „Željeznica Republike Srpske“ (ŽRS), koji već godinama funkcioniše na ivici održivosti. Kada stane posao koji donosi najveći prihod, više se ne govori o krizi – nego o mogućem slomu cijelog sistema.

Ne bi nam teško pala silna zatvaranja prošle nedelje da imamo neka otvaranja. Ali, avaj. Nemoćna zemlja u kojoj je sve manje pogona, sa suzom u oku posmatra kako se gasi ono što je izgrađivalo. Bivše nije samo subjektivno bolje. Realno, živimo tamo gde je prošlost svetla, a budućnost nikakva.

Samo što je ustoličen, novi privremeni predsednik završio je u bolnici. Stari je, valjda da bi pokazao da je otporniji, egzercirao na proplanku. „Vežbam kazačok. Može zatrebati. U svakom slučaju ne može da škodi. Samo jedan pokret i evo, pretvaram ga u kaubojski ples“, dahtao je dižući se iz čučnja.

Navikli su nas da nam pamet sole svakojake persone koje zauzimaju visoke funkcije. Ipak, tip u crvenom odelu se može svrstati u nešto egzotičnije pojave. A da nam taj nosilac fascikle drugog reda bude uzdanica, tome se nismo nadali. Dobra stvar je što ove klovnove možemo da posmatramo sa dozom humora. Tragediju u Sarajevu ne možemo. Ona je potvrda da korupcija ubija. Samo je pitanje ko je sledeći.