I BI NEDELJA: Koliko si ih imao do sad?

Ako vam se čini da smo u raljama narko kartela, nije vam se učinilo. Nije vam se učinilo da su korumpirani oni koji kroje nekakvu politiku i za to dobijaju platu u hiljadama. Jer, svi su listom milioneri. Znamo kako su se obogatili. Ako je neko i sumnjao da je nelegalno, posle onog snimka više ne. Videli smo ono što smo znali, ali nismo sebi hteli da priznamo- dno je na vrhu. Ili, vrh nam je dno. Bez izuzetka. 

„Jel’ ovaj čovek drogiran? Normalan nije“, komentarisali su godinama ponašanje doktora i poslanika vlada ne verujući onome što su videli, ali ni onome što su im svi instinkti govorili. Sada je jasno da su do lakata u kriminalu. „Gde si lepi“, sa strahom i skrušeno je onaj koji bi trebao da bude glavni, šaputao kriminalcu. Jasno je ko je u toj kombinaciji šef. Pokušao je bivši baja da kontroliše štetu, ali, avaj. Ne da se vlado. Već je isto veče dočekan ovacijama. Ako ste sumnjali u postojanje Sodome i Gomore, sad nam je i to rešeno. Nema tog kriminalca koga ta beslovesna grupacija neće dočekti aplauzima. U zajedničkom zločinačkom poduhvatu su i javni servis i pridružena mu agencija. Daju bivšem mesta više nego da je sadašnji. 

Ipak, idiličnu sliku koju stvaraju razbila je, efektnije od hiljadu reči, fotografija sa birališta iz neke škole. A tamo smo videli učionicu koja je bila moderna 1970. godine kada je škola verovatno i napravljena. Od tada nije renovirana, na podu nedostaju pločice, sve u svemu jedan tužan ambijent koji poručuje: Svi vi koji ulazite, ostavite svaku nadu. Potresno je što je upućeno deci, a pokazuje da škole, obrazovanje i budućnost suštinski nisu prioritet za aktuelnu vlast. 

A na tim izborima je jedan skoro anoniman čovek dobio gotovo jednak broj glasova koliko ministar iza koga je stajala cela propagandna mašinerija, upregnuti resursi i zloupotrebljeni servisi. Dva su zaključka koja se nameću. Prvo- ovde je promena vlasti mirnim putem još uvek moguća i drugo- ima onih koji bi glasali za pristojnost i obrazovanost. Priznaćete, tolika korupcija je neizdrživa i nama posmatračima. A sticaj turbulentnih okolnosti je uticao da se želudac okrene i luki. Malo je falilo da povrati. 

„On mi je prvi, nisam se tome nadao. Potpuno sam se prenerazio. Gde ovaj svet ide? 20 godina rukovodim i nikad mi se nije desilo da mi ponude mito. Mislio da su to samo bajke“, šokiran je bio luka. Sve ti verujemo, kao da ne znamo da je to ovde retko i da kratko traje. 

„Bolje da se zgražavaju što sam prost nego da razmatraju šta sam radio u Panami. Doduše, kažu da sam i na onom snimku prost, uzalud sat, pesma me otkriva, ali barem ne mogu da me gone zbog šlema kao zbog kartela“, razmišljao je staša dok je razrađivao taktiku, glancajući šlem da pošalje Šmitu, kako bi zaokupio javnost.

Svedočimo jednom posrnuću, ono što je trebalo da bude na psihijatriji završilo je na mrežama i pred kamerama. Umislivši da su javne ličnosti, razglavljenih čeljusti do krajnika, napetih glasnih žica, sebi daju pravo da smatraju nešto. Utihnuo je razumni, povukao se pristojni. Ova beslovesna goveda u ljudskom obličju su i puštena pred kamere da prave buku dok novopečeni milioneri završavaju svoje poslove.

Ako vam se učinilo da je narko klan postavio svoje pione koji su umislili da su neke veličine samo zato što su im pare, a bogami i droga, udarili u glavu- nije vam se učinilo.

Ako je neko nudio pola miliona za jednu solarnu elektranu, koliko je, pobogu, toga do sada bilo s obzirom da su paneli premrežili RS. I ako se isplati dati pola miliona, koliko se uopšte na solarnoj elektrani zarađuje? I zašto naši sposobni menadžeri nisu ogromnu dobit elektroprivrede od pre nekoliko godina uložili u solare, da budu naši i da donose toliki novac. A onda bismo lako otplatili dugove termoelektrana.

Ili je to ipak priča za malu decu. Solari se ne isplate zato što proizvode struju nego zato što dobijaju podsticaj koji plaćamo mi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.