Tokom pandemije virusa korona građani Republike Srpske i BiH bili su svakodnevno bombardovani vijestima o mrtvima.

Pavlović je izrazio sumnju da su neka od poslednjih objava i tekstova, prije paljevine, bili motiv i povod da mu kriminalci o kojima je pisao zapale kuću. Kako je u momentu dešavanja bio i jedan kandidata za odbornika u Skupštini grada Doboja opozicionog političkog subjekta Za pravdu i red liste Nebojše Vukanovića, svemu je data i politička pozadina.

Da nemaju isti odnos i da im nisu podjednako važni svi njihovi sugrađani, dobojske vlasti su demonstrirale “čašćenjem” plaćenom odštetom za zapaljeni vikend objekat advokatu Krešimiru Zubaku, dok za zapaljeni ovdašnjem novinaru i odskora opozicionaru Slavišu Pavloviću nisu uputili ni izvinjenje, iako se paljevina takođe dogodila na području Doboja.

Iako je jesen, sve se prošle nedelje vrtelo oko ljubavi.

Ako dobrota na kraju pobeđuje, onda nam je ostalo još mnogo do tog kraja. I dalje je ovo carstvo prostaka i pokvarenjaka, a jedino što teši je da za njih, uprkos tome što jašu i troše naše pare, skoro niko ne bi glasao. Njihovu (bez)vrednost određuje baja. Zato ga, barem u javnosti, okivaju u zvezde. Šta mu misle iza leđa, ne daj bože znati. 

Živimo u vremenu neizvjesnosti i straha od onoga šta će biti sutra, u vremenu koje obilježava rasap svih etičkih vrijednosti. Samovolja, bezobzirnost i nepoštenje postali su svakodnevnica, dok se pohlepa i pljačka prihvata kao pamet i hrabrost.

Ovih dana građani Republike Srpske susreću se sa jednom pravom antičkom moralnom dilemom: da li jedan politički sistem, koji veliki broj građana smatra nepravednim, treba braniti od nepravednih i nepravnih napada kojima je izložen? Tema je dostojna razmišljanja grčkih klasika.