I BI NEDELJA: Neko sindrom, neko maketu- važno je da se nose

Kad bi građani znali koliko malo pameti upravlja elektroprivredom, umrli bi od smeha, da na šalu okrenemo misao koja se Andriću pripisuje. On je pominjao strah, ali smo na njega oguglali jer živimo u permanentnim vanrednim okolnostima. 

„Radovane, vrati se, sve ti je oprošteno“, zavikao je posmatrač medijskih istupa kapitena ministara. Umesto odlikovanja, taj čovek nosi Daning–Krugerov sindrom. Ne da on elektroprivredu, neće dozvoliti stečaj, k’o bajagi sačuvaće kilovate, a nije uspeo šlepere trupaca koji su mu nestali pred nosom zajedno sa šumama koje su potopili i za njegovog vakta. A, priznaćete, savo i izgleda kao neko kome su bavlani bliži od naizmenične struje.

„Pustite vi te priče, nismo mi sa ‘Komsarom’ ništa izgubili. Ostavili su nam džak krompira u podrumu, ima i nešto luka i kupusa. Kad se sve sabere, dođe mu to oko 240 miliona maraka“, računao je savo pred kamerama. „Sa tim možemo odmah da tražimo investitora za izgradnju termoelektrane“, nastavljao je da mašta ovaj Potemkin — kao da niko ne zna da je broj termoelektrana koje su za 30 godina izgradili čak nula.

„Bogami, ne zna taj gde mu počinje Perica, a gde završava Luka“, iznervirano komentariše pokunjeni stanovnik očerupanog entiteta čiji branioci primenjuju taktiku: rasprodaja je najbolja odbrana.

„Naravno da ne razumete, ali je veoma jednostavno. Ono što nije vaše ne mogu da vam oduzmu, je l’ tako?“, objašnjavali su javni nedavači, a prikriveni prodavci prirodnih bogatstava i rasterivači ljudskog potencijala. „Efikasno obeshrabrujemo i rasterujemo sve sa tri čiste u glavi. Šta mislite kako smo na sava spali?“, pojasnio je nacionalni strateg koji je morao da skokne do Beograda da izgladi situaciju sa Vučićem i spreči kataklizmu.

Jer su tabloidi, dirigovani iz glavnog centra, plasirali aferu „Jahorina“. Naslovnice su bile pune leleka i ostalih vlasnika vila i apartmana. Kontra banda je uzvratila — pokazala da travestita za trku imaju. Mladi konzervativni političar iz RS zabeležen in flagranti sa izvesnom gospo’n-damom. Zaljuljao se virtuelni svet, zapanjili se moralni čistunci. Ta, nije moguće? Ko bi to mogao da bude?

Srbiju je već potresla prva faza ove afere, koja je nastala kada je žrtva ucene policiji prijavila osobu koja je imala njihove intimne snimke. Kakav danak neiskustvu. Umesto da je zaštite, policija je direktno isporučila medijskim predatorima.

I kako to biva u zverinjaku, svi su povikali: „Drž’te žrtvu! Čerečite nemilosrdno!“ Nišči duhom u ekstazi. Na dugme se podiglo, na dugme sve i splasnulo. Odjednom — muk. Veliki novac je u pitanju, a obe strane mogu mnogo da izgube. Sekire su zakopane do narednog puta, možda kad izbori prođu.

A kad ih već pomenuh, jeste da nemaju neku težinu, ali važno je da su raspisani. Dok se opozicioni kandidat tiho preporučuje biračima, bivši baja, takoreći „od njive do trpeze“, vodi malog, pardon, starog od palube. Da može, slomio bi se pred biračima i zakukao:

„Ma, pustite me, vidite na šta sam spao da moram da se sakrivam iza ovoga, al’ šta ću. Situacija je takva da sad i otvoreno moram da varam kako bih zadržao ovo što sam sebi obezbedio i, što je još važnije, da ostanem na slobodi. Zato, ne cepidlačite nego da mu date glas. Mislio sam da će Igor preuzeti, a ja polako da pečem rakiju, al’ nikad hleba od njega“, slegao je ramenima ovaj rezignirani otac.

Ipak, ulog je veliki, pa se smeška, glumi samopouzdanje i nosi kandidata sa sobom. A nesrećni kandidat, pod stare dane, doživeo je da mora da se samoponišti. „Ja sam ovde samo telom. Možete da me ponižavate, ništa ne osećam“, poručuje otelotvorenje reklamnog slogana: „To nisam ja, to je moja Šauma.“

U nedelji iza nas, tačnije u jednom vikend izdanju, izvesni medij koji se izdaje za javni servis upratio je v.d. predsednicu u vožnji biciklom i druženju sa građanima.

„Lako je njoj da se druži kad je niko ne prepoznaje“, prokomentarisao je gazda obližnje vulkanizerske radnje. „Pitao bih te da je na mom mestu. Svi traže gume na veresiju. Ne mogu da prođem da me neko ne zaustavi sa svojim problemom. A telefon mi stalno zvoni“, jadao se majstor na početku zimske sezone, žaleći što nije makar v.d. predsednik, da malo odmori.

Ne odmara ni bivši baja. U Beogradu je govorio da je litijum naša šansa. „Šta fali da dođe neka velika firma da sve preore, doline napuni sumpornom kiselinom, a mi dobijemo pare? Vidite da od elektroprivrede nema ništa, treba se okrenuti litijumu. Meni pare, vama jalovina. Je l’ pošteno? Daj glas, pa da idem“, reče stadu bivši koji bi da bude i budući.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.