Ne samo da vreme nije na našoj strani nego su i događaji razočaravajući. Čovek bi od meseca maja očekivao samo neke lepe stvari, a on nam Šarovića šalje.

Neko je zapalio preko granice, neko javni novac, a neko dokumentaciju IRB-a. Direktor je rekao da ne brigamo, sve je na serveru. Ono što nije pomenuo je da sa njima ovakvima, ni serveri nisu bezbedni.

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU
Vuka Кaradžića 30
71126 Lukavica, Istočno Sarajevo
Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

PREDMET: OTVORENO PISMO

Poštovani rektore, predsjedavajući Senata Univerziteta u Istočnom Sarajevu,

Staro iskustvo sa Balkana uči da prvo proverite novčanik onda kada vam pričaju o patriotizmu. Drugo iskustvo govori da se vremena možda i menjaju, ali stare pouke uvek važe. I zaista, uzavrelo je prošle nedelje ovde kao u košnici. Osećamo da je sve predstava, bura u čaši vode. Iza pleve koju dižu veštački (da ne kažem unutrašnji) vetrovi, ostaće nam prazni novčanici.

Da je Kuvajćane zadesio nesrećan slučaj da ih vode i o resursima odlučuju naši prvaci, sad bi ih mediji informisali da je, samo zahvaljujući sposobnosti vođe i saradnika, kredit obezbeđen, a stabilnost privrede i nezavisnost zemlje osigurana. Ovako, Kuvajtu je dobro, a nesrećni slučajevi su zadesili nas. Zato smo žedni pored vode, gladni pored prirodnog bogatstva. Ali, ne očajavajte. U nedelji iza nas smo čuli da blagostanje stiže za najdalje četiri godine.

U proteklih sedam dana smo se kretali od srednjeg prsta do đona. A pošto živimo u zemlji bez institucija, zna se čiji su i prst i đon najvažniji. Prst je bio za novinare. I to samo one koji gospodaru nisu po volji. Đonom je krenuo na tužilaštva jer su neke fioke otvorene, a kosturi počeli da izlaze. Nije da smo iznenađeni. Sve odavno znamo, samo što nije dokazano. Što nas vraća na početak i ubijene institucije. O obrazu se ne priča jer nas oni koji ga nemaju decenijama ubeđuju da u politici tako mora, pa su je prilagodili svom liku.