Padanje je reč koja je obeležila nedelju iza nas. Pao je fejsbuk i ostali instagrami, pao je gradonačelnik Prijedora, pao je sneg na Kupresu, pa je pala večera Dodiku sa Lavrovim u Beogradu, pada kredibilitet Mila i ostalih pošto se pandorina kutija otvorila i razvejala papire koji su pokazali da su ljudi kvarljiva roba ako nemaju kontrole. I na kraju je pao Kurc. Tad smo klonuli (duhom) i mi jer smo se uverili koliko smo na civilizacijskoj lestvici nisko pali. Odavno ne verujemo sopstvenim očima ni razumu, nego onome što nam patološki lažovi govore.

Iznesene su ozbiljne sumnje da je u UKC Republike Srpske, ali i drugim bolnicama u Srpskoj umjesto medicinskog, korišten industrijski kiseonik.

Naši funkcioneri su kao muve. Tamo gde se skupljaju, tu je najviše para. A u doba korone, na izvol'te, takoreći nebranjene, su bile u medicini. Jasno je da za njih, osim profita, ništa drugo nije sveto.

Ne samo da smo kadri i kamen da pokvarimo, nego smo u stanju da demantujemo i samog Frojda. On je, naime, bio u uverenju da je prvi znak gluposti potpuno odsustvo stida. Međutim, u našoj stvarnosti, odsustvo stida je takoreći garant uspeha.

Ako se razgrnu dim i prašina koje su i prošle sedmice dizali političari praveći od ničega vesti i sejući strah, neizvesnost i animozitet, postoje samo dve važne vesti. Prva je da je održavanje golog života male porodice u avgustu u odnosu na jul poskupelo za 500 maraka. Druga je da je Centralna Srbija prema podacima Eurostata među najsiromašnijim regionima u Evropi. Bosnu i Hercegovinu niko više i ne zarezuje znajući da je gora i od Srbije. No, ovo je malo kome bilo zanimljivo. Zato, da vidimo šta nas je zaokupljalo na početku septembra.

Sociolog Ivan Šijaković tvrdi da su građani Republike Srpske, ali i cjelokupne BiH, pacifikovani do te mjere da im vlast može raditi šta god želi, bez bilo kakvog straha od masovnih protesta gladnih i obespravljenih ljudi.