U sedmici iza nas se većina građana suočila sa minusom. I na toplomeru i u novčaniku. Slučaj je hteo da gubitke osete i oni koji na dršutvenoj lestvici nešto više stoje, što se, priznaćete, ne dešava često. Neki su, pak, imali više sreće, pa su već ugazili u preporod koji svi iščekujemo.

Istorija će Kaligulu pamtiti, ne kao imperatora kome je moć udarila u glavu, takvih je kol’ko hoćete, nego kao nekoga ko se nije libio da svog konja proizvede u senatora. Trebalo je da prođe skoro dve hiljade godina da Incitata u Senatu zameni Marinko.

U ponedeljak se zavetovao da će da se osamostali. Već u petak mu je tata rekao da ima planove za ceo život i da ne računa na njega, da će mu dati nešto para i da se vrati majci, u Bosnu. Tako se završila epizoda osamostaljenja malog Baje čije ćemo snimanje tek platiti.

Još se dim od vatrometa nije razišao, a evo, već je ponedeljak. Polako se spuštamo na zemlju, tamo će nas dočekati novčanici na dijeti i cene na steroidima. Ali, ne žalimo. Nek zna Evropa, pa i celi svet da imamo zastavu pola kilometra. Primitivno smatramo da je sve u dimenzijama jerbo tehnikom nismo ovladali.

Novac u budžetu je nebranjen, nezaštićen, stavljen na izvol’te svakome ko mu ima makar i najmanji pristup, i to bez ikakvih posledica. Pare iz novčanika ostavljenog na klupi u parku imaju veće šanse da ne budu pokradene

I tu se ne može mnogo, jer ovo društvo je dobrovoljno i većinski izabralo njegove najveće štetočine da ga "brane", a oni to rade najbolje što znaju, braneći neprestano sebe. A svjetini je jedino preostalo da bira, skuplju skupu ili skuplju jeftinu tarifu