Ako ste u septičkoj jami najvažnije je da vam ne klecnu kolena. Situacija kod nas je trenutno takva da kolena više nisu bitna. Sad je najvažnije da znamo da plivamo, dakako - sa maskom. A razmere našeg posrnuća su ogromne. To smo mogli da vidimo i u nedelji za koju bi mnogi rekli: divno što se završila. Ipak, mesta za radovanje nema. Počinje nova sedmica što znači i nova šansa za ludilo koje nas okružuje. Kao u nekom vrtlogu u kome vreme leti, a događaji se sudaraju. Mnogi nas i po glavi lupaju. Tako ošamućeni smo nekako preživeli proteklih sedam dana. Za naredne nismo sigurni.

Istina je da Međunarodna zajednica nema plan za Bosnu i Hercegovinu, ima Ambasada i zemalja koji su prijatelji i žele da pomognu da stvari u društvu profunkcionišu ali oni jednostavno ne žele da oni lično budu dio promjena, i to je sasvim normalno

Ljudski se bojati, znaju to građani koji decenijama žive u strahu, a pomoći ni odakle. Od izvora im dva putića i vode na dve strane: otići ili boriti se da noćna mora konačno završi. Može, naravno, i pod poderane političke skute voljenog vođe. Samo, od toga se neće moći ni jesti, ni piti, ni lečiti, a kamoli slava slaviti i zastavama paradirati

Očekivati da će se Milorad Dodik početi ponašati drugačije zbog bijesa na Fejsbuku, isto je kao da gledaš u kurije oko i čekaš da ti namigne.

Padanje je reč koja je obeležila nedelju iza nas. Pao je fejsbuk i ostali instagrami, pao je gradonačelnik Prijedora, pao je sneg na Kupresu, pa je pala večera Dodiku sa Lavrovim u Beogradu, pada kredibilitet Mila i ostalih pošto se pandorina kutija otvorila i razvejala papire koji su pokazali da su ljudi kvarljiva roba ako nemaju kontrole. I na kraju je pao Kurc. Tad smo klonuli (duhom) i mi jer smo se uverili koliko smo na civilizacijskoj lestvici nisko pali. Odavno ne verujemo sopstvenim očima ni razumu, nego onome što nam patološki lažovi govore.

Iznesene su ozbiljne sumnje da je u UKC Republike Srpske, ali i drugim bolnicama u Srpskoj umjesto medicinskog, korišten industrijski kiseonik.