U nedelji iza nas smo mogli da se uverimo da smo mi najbolji podanici, a naši gospodari najsrećniji vadari. Dok ih i u najvećim zemljama kontrolišu, pretresaju, kažnjavaju, dotle se na ovim meridijanima u pamuku čuvaju, da ih ko ne naljuti. Tamo se građani bune, a odavde u tišini odlaze. Zato su oni nigde, a mi šampioni. U depresiji, siromaštvu, korupciji i napuštanju svoje zemlje.

RiTE Gacko je jedno od preduzeća koje je oslobođeno od neradnika koji primaju platu, a ne dolaze na posao, saopštila je Vlada RS na šta su se u Gacku nasmejali.

Među nedeljama koje prolaze nijanse. U odnosu na prošlu godinu samo smo se mi promenili- stariji smo, ojađeniji i siromašniji. Događaji su manje-više isti. Da nas, kobajagi (od)brane, uzeše nam i crno ispod nokata. Onda jedva čekaju da se nešto desi da kažu: “Eto, jesmo li vam rekli da vas svi mrze. A i ko bi vas voleo, osim nas koje vam je bog svojom milošću poslao".

Opijeni smo ušli i u ovu godinu. Jedni od sreće, drugi od bogatstva, a neko da pobegne od stvarnosti. Tek, svako ima svoju moru i kompleks sa kojim treba da se nosi.

U Kataloniji je običaj da se za praznike daruje figura kaganera, što će reći čoveka koji vrši veliku nuždu. Nekada je to bio običan seljak, a danas se u toj poziciji nalaze figure mnogih svetskih političara i drugih poznatih ličnosti. Kod nas se ne zamajavaju figurama već nam daju konkretan produkt - dakle, Vladu.

Ne postoji vic od koga mi nismo smešniji. Taj nas smeh, dakako, košta, no za to više niko ne haje. Mi smo i tako digli ruke od sebe. Računali smo da će i oni, ali avaj. “Možda pas i nema za šta da vas ujede, ali nas ujedanje i ne zanima. Mi smo tu za čerupanje”, poručuju iz vladajućih krugova dok sedaju u auta koja smo platili i pod rotacijom odlaze da podele resore.