Da je Kuvajćane zadesio nesrećan slučaj da ih vode i o resursima odlučuju naši prvaci, sad bi ih mediji informisali da je, samo zahvaljujući sposobnosti vođe i saradnika, kredit obezbeđen, a stabilnost privrede i nezavisnost zemlje osigurana. Ovako, Kuvajtu je dobro, a nesrećni slučajevi su zadesili nas. Zato smo žedni pored vode, gladni pored prirodnog bogatstva. Ali, ne očajavajte. U nedelji iza nas smo čuli da blagostanje stiže za najdalje četiri godine.

U proteklih sedam dana smo se kretali od srednjeg prsta do đona. A pošto živimo u zemlji bez institucija, zna se čiji su i prst i đon najvažniji. Prst je bio za novinare. I to samo one koji gospodaru nisu po volji. Đonom je krenuo na tužilaštva jer su neke fioke otvorene, a kosturi počeli da izlaze. Nije da smo iznenađeni. Sve odavno znamo, samo što nije dokazano. Što nas vraća na početak i ubijene institucije. O obrazu se ne priča jer nas oni koji ga nemaju decenijama ubeđuju da u politici tako mora, pa su je prilagodili svom liku.

Da svega ima u ovoj božijoj bašti mogli smo da se uverimo prošle nedelje. A gde je bašta, tu su i patuljci. Istini za volju, na sparušenom, zapuštenom komadu zemlje, jedino su oni vidljivi. U nedelji iza nas se postavilo pitanje: "Šta je važnije - bašta, sav svet koji živi u njoj i od nje ili grupa patuljaka?" Pošto su patuljci imali ekskluzivno pravo izjašnjavanja, odgovor ne treba da vas čudi. Može bašta i sve da se sasuši, oni moraju da imaju što im treba. Nek’ inflacija ide do neba, nek’ se novac obezvredi, njih to ne brine jer im je sve u nekretninama. A nekom i u zlatnim polugama. Za unuka, dakako.

U ponedeljak smo tragali za tipom sa fantomkom, u sredu smo prešli na razmatranje pojačanih snaga Eufora i Bakira, potom smo se bavili dronom iz Jaruna da bi završili zabranom ulaska u zemlju za jednog istoričara. Svako je imao da kaže ponešto o tome, samo da se ne bavimo cenama što skaču, a na vidiku nikoga da im doskoči.

Vođeni filozofijom da su za svinju svake pomije dobre, ljudi sa jakim stomakom rat u Ukrajini i enormna poskupljenja nafte i hrane, koriste kao dimnu zavesu za ostvarenje svojih interesa. Neko da zaradi, neko da popravi rejting, a poneko i da zaposedne ono za šta ga Bog nije dao, ali partija jeste. U tome nam je prošla i sedmica u kojoj smo februar zamenili martom, mada se po temperaturi ne bi reklo.

Svet se nalazi između malog vitalnog čiče sa botoksom i čiče dugajlije koji malo, malo pa zakunja. Za sada se zna da su obojica namćori, a ovaj sa botoksom i nasrtljiv. Loša vest je da je kod čiča nuklearno oružje. Još gora je da, ako se koji čiča baš rasrdi, može i da ga upotrebi. Najgora je da je biološki sat u kašnjenju, a čiče izgleda odlučne da sa sobom na “onaj svet” presele i ovaj jedini koji imamo.