Nekada su retki spoznavali sa kako malo pameti se upravlja svetom. Danas je to očigledno. Što veća budala, to je izvesniji napredak. Boj se, normalni čoveče, neuki svih zemalja sada su u sedlu. 

Glavni baja je prošle sedmice demonstrirao svoju “ko me ne voli, može da se nosi” diplomatiju. Kad ti Nemačka zabrani ulaz, ti joj izbaciš ministarku. “Kome ćete vi da je non gratis?”, razjareno je upitao na povratku iz Moskve.

„Nismo u stanju da napravimo nasipe kako bi se odbranili od jače kiše koja pada pet dana. Sreća da to nije toliko važno, jer da jeste, oni koje plaćamo da nam reše probleme bi se bavili time. Ovako, radovan je mogao da se širi medijskim prostorom i da na okršaj izaziva ramu, baja da se iskrada iz Izraela, a načelnik Laktaša da odbije pomoć jer ima neograničen broj džakova sa peskom. Izgleda da imamo sve osim daske u glavi.

Roditelji u Srpskoj za njegu bolesnog djeteta imaju tričavih 15 dana godišnje.

Koliko je to malo, znaju sve one majke i očevi mališana koji idu u vrtić ili školu, posebno u sezoni virusa kad se djeca svako malo razboljevaju, pa moraju da ostanu kod kuće.

"Oni koje plaćamo da budu barem prisebni, ako već ne mogu biti mudri, pokazali su i prošle nedelje infantilno ponašanje. Poput derišta su poručivali- ima da bude po mom ili ću sve spaliti. Ali, šta drugo čovek da očekuje od osoba koje u Trampu vide goluba mira i glas razuma."

I sad svi oni – a ovaj spisak niti počinje u Doboju, niti se završava u Dubici – drže goropadne lekcije o nacionalnom poštenju i srpskoj časti. Oni koji su spremni mater iznijeti na stočnu pijacu da bi postali direktori, oni koji su spremni ćaću staviti pod hipoteku da bi sjeli u ministarsku fotelju