Tragedija je ime sedmice iza nas. Zločini u Srbiji su ljude ostavili bez reči. U Sarajevu jednako kao u Surdulici, u Zagrebu kao i u Nišu. Pomisao da bližnji saoseća je terao suze na oči. Ali saznanje da ima onih koji se raduju ljudskoj patnji je ledila krv u žilama.

Videste li kako služba radi? Ko zna koliko puta se baja ponašao kao neki teča- sitničario, cinkario iza leđa, tračario. Da psuje, to smo već znali. Ipak, do sada ništa nije procurilo što bi ga ovako degradiralo, učinilo smešnim, takoreći, napravilo regionalnog pajaca od njega.

Za razliku od normalnih društava koja se oslanjaju na vladavinu zakona ili najsposobnijih, ovde su prvi oni čiji želudac može sve da podnese- i da gaze i da puze.

Kako ostati na vlasti do plus beskonačno? Jednostavno. Uzmeš kredit, staviš grad pod hipoteku, pa onda te gradske pare dijeliš građanima, kao Djed Mraz. Na sitno, ali široko obuhvatno.

“Pa, majka mu stara, zar na sve morate da gledate kroz crne naočare?”, upitao je iznervirano baja čije samouverenost i osionost skaču što je manje razloga za to.

Uprkos ludostima koje su nam plasirane i prošle nedelje, mi smo nastavili da gutamo, ćutimo i smeškamo se. Radimo to dosta dugo, uostalom kao i svako drugo telo kome se mozak odlio, a i zato što je tako lakše. Možda nas pomaze po glavi i pohvale, pa nešto i ućarimo. Jerbo nam je i ministar pravde nagovestio da će tolerisati samo one bez pameti i kičme. Svi drugi će biti kažnjeni.