Zvanični podaci Doma zdravlja Banjaluka kažu da će u narednih pet godina čak trećina ili preciznije 35 od ukupno 106 specijalista porodične medicine zaposlenih u ovoj zdravstvenoj ustanovi otići u penziju.

Neko bi rekao da smo ravnodušni prema svemu što nam rade zbog toga što smo kolektivno ogrezli u kocku. Narod obuzet porokom nije u stanju da racionalno sagledava stvarnost. Zato neizvesnom smatra trku sa jednim konjem i raduje se što je drugom nogu slomio.

“Nije meni sada to problem nego što mi nisi stavio sliku. Trebao si doći da slikaš, pa kada imaš vremena da dođeš, ti ili ta koleginica, da mi pop*** k***c. Ako ti je mrsko u kancelariji, možeš na terasi.”

Nema drugog objašnjenja nego da se u nedelji iza nas održavalo neko takmičenje u prostakluku, a da o tome nismo bili izvešteni. Takmičari su listom naši prvaci, sve istaknute glave, zauzimači javnog prostora. Uspešno su nas uverili da nema tog Zmaja koji može da im parira i da više ništa nije sramota.

Prvo pokušavaju da podmite, pa kad vide da mito ne prolazi, onda počinju da prijete. Kada vide da ni prijetnje ne daju rezultate, onda počinju da vas blate, nazivaju stranim plaćenicima i izdajnicima i izmišljaju o vama koješta.

Da imamo pameti, k’o što nemamo, odavno bismo prozreli da na nama primenjuju tehniku skretanja pažnje. Čim se pomene pljačka, stave baju na sve ekrane: “Juhuuu, hapsiću Šmita, samo je izdajicama novac na pameti!” ili “Buuu, otimaju nam imovinu, a vi se žalite na inflaciju. Strani plaćenici, sram vas bilo!”. I dok se mi opasuljimo, prošao je neki tender, neki javni milion je dobio privatnog vlasnika, a oni su pregurali dan do sutra kada će imati novu rečenicu za plašenje. Jer, ko bi sad pričao o poskupljenjima kad su se tamo oni urotili da nas nestane. Zna se ko ima pravo da nas ugasi. Samo onaj koji se i u ratu starao da pušimo. Ispada da je kratki Partner naša sudbina.