Gradonačelnik Doboja, Boris Jerinić, našao se prozvanim da odgovori na novinarske napise o sve većem broju otvorenih, ali nezavršenih građevinskih objekata u gradu. Međutim, njegov odgovor je daleko od zadovoljavajućeg, čime je samo produbio sumnje u svoju sposobnost i volju da preuzme odgovornost za nastalu situaciju.

Potrošismo pola godine, a čini se kao da nismo makli sa mesta. I dalje nas brane, a nama sve gore, razvijaju, a mi usahli k’o planinski potok posle male hidrocentrale. U nedelji iza nas su, kao i svih prethodniih meseci, pomeni i parastosi bili udarne vesti što će reći da se ovde mnogo na život i budućnost ne daje. Sve naše nade su u prošlosti.

Šta su za novinarku i aktivisticu Vanju Stokić novinarstvo i aktivizam? Zašto najviše izvještava o migrantima i LGBT zajednici? Čemu vode najavljeni zakoni o kleveti i registru nevladinih organizacija u entitetu Republika Srpska?

Dok je nas prošle nedelje kiša morila Željka je putovala, Radovan sanjao investicije i novi zamah, a Zora solventnost. Kod nekih se, pak, stvar lomila oko savetnika.

Zajednica kojoj se nameće da je veći problem gostovanje teatra iz Sarajeva od toga da joj je nacionalno pozorište u znaku i bojama kladionice, nema mnogo razloga za optimizam. Posebno ako je bez mehanizma da se odupre takvom diktatu. Usvajaju rezolucije, takoreći besmislene dokumente, koji niti kome šta znače, niti koga obavezuju, dok nama život prolazi. Trošimo i jun, a kao da nismo makli dalje od januara. Sve po istom tragu.

Promenili smo mesec, ali ne i vreme. Iz maja u jun nas prate kiša i grmljavina, a bogami i isti likovi koji uglavnom pričaju Željkine konake. Sve neka opšta mesta i floskule. Nema čovek ništa konkretno da bi se uhvatio i rekao: "E, ovo je znak da smo krenuli nabolje".