U Bosni i Hercegovini je tokom 2025. godine radnu snagu činilo 1,423 miliona ljudi, od čega je 1,249 miliona bilo zaposleno, a 173 hiljade nezaposleno. U odnosu na prethodnu godinu broj zaposlenih je povećan za 1,2 odsto, dok je broj nezaposlenih smanjen za 2,8 odsto. Ipak, još je veći broj onih koji su ostali van radne snage – 1,451 milion, što znači da je i dalje više ljudi izvan tržišta rada nego u samoj radnoj snazi. Stopa aktivnosti iznosila je 49,5 odsto, stopa zaposlenosti 43,5 odsto, a stopa nezaposlenosti 12,2 odsto.
Podaci pokazuju i jasan polni jaz. Od ukupnog broja zaposlenih, 779 hiljada su muškarci, a 470 hiljada žene, dok je među nezaposlenima 81 hiljada muškaraca i 93 hiljade žena. To se vidi i kroz stope: zaposlenost muškaraca iznosi 55,5 odsto, a žena svega 32 odsto, dok je nezaposlenost kod žena osjetno viša i iznosi 16,5 odsto, naspram 9,4 odsto kod muškaraca. Posebno je upadljivo da među licima van radne snage dominiraju žene – 908 hiljada, naspram 543 hiljade muškaraca.
Kada je riječ o starosnoj strukturi, tržište rada u najvećoj mjeri nose osobe od 25 do 49 godina, koje čine 65,8 odsto radne snage i 66,2 odsto svih zaposlenih. Mladi od 15 do 24 godine ostaju u znatno nepovoljnijem položaju: njihova stopa zaposlenosti je samo 16,2 odsto, a stopa nezaposlenosti čak 32,5 odsto. Kod mladih žena situacija je još teža, jer stopa nezaposlenosti u toj grupi dostiže 37,4 odsto.
Obrazovna i sektorska slika pokazuje da najveći dio tržišta rada i dalje počiva na srednjem obrazovanju. Među zaposlenima, 68,1 odsto ima završenu srednju školu i specijalizaciju, dok isti nivo obrazovanja ima i 71 odsto nezaposlenih, što govori da srednja škola sama po sebi više nije dovoljna garancija zaposlenja. Najviše zaposlenih radi u uslužnim djelatnostima – 59,5 odsto, zatim u industriji i građevinarstvu – 33,4 odsto, dok je u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu angažovano 7,1 odsto zaposlenih. Po statusu zaposlenosti dominiraju klasični zaposleni sa 87 odsto, dok je 11,3 odsto samozaposlenih.
Jedan od najupečatljivijih nalaza odnosi se na dugotrajnu nezaposlenost. Više od polovine nezaposlenih, tačnije 58,5 odsto, posao traži dvije godine i duže, a samo grupa koja posao traži četiri i više godina broji 85 hiljada ljudi. To pokazuje da problem nije samo u broju nezaposlenih, već i u tome što veliki dio njih veoma dugo ostaje bez izlaza sa evidencije nezaposlenih. Istovremeno, kvartalni podaci pokazuju da je tokom 2025. godine zaposlenost rasla iz kvartala u kvartal – sa 1,213 miliona u prvom na 1,282 miliona u četvrtom kvartalu, dok je broj nezaposlenih pao sa 188 hiljada na 161 hiljadu.
Važno je i kako su ovi podaci prikupljeni. Anketa je sprovedena na uzorku od 42 882 domaćinstva, prema redizajniranoj metodologiji usklađenoj sa evropskim pravilima, koja se primjenjuje od 2021. godine. Zbog toga statistika iz ovog ciklusa treba da se tumači oprezno kada se pravi duže poređenje sa starijim serijama podataka.
U zbiru, 2025. godina jeste donijela blago poboljšanje na tržištu rada, ali ne i preokret. Broj zaposlenih raste, nezaposlenost pada, ali ostaju ozbiljni izazovi: nizak nivo aktivnosti stanovništva, slabija pozicija žena, teška situacija mladih i veliki udio onih koji posao čekaju godinama. Upravo ti podaci pokazuju da formalno poboljšanje pokazatelja ne znači da je tržište rada zaista postalo zdravo i stabilno.
***
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.
Čitaoci reporteri
Podjelite sa ostalim našim čitaocima ono što svakodnevno vidite, sa čime se susrećete, vaše utiske sa putovanja, neobične sutuacije kojima ste prisustvovali i zabilježili ih svojim foto-aparatom tokom ljetovanja, zimovanja, izleta... Pišite nam na našu email adresu:
