„Škola kao moderna, savremena i uspješna obrazovna ustanova ne treba i ne može fokusirati svoj rad i djelovanje samo na ono osnovno-realizaciju časova, nego mora da ide u korak sa vremenom, da prihvata razne izazove koji joj se nameću i da svakodnevno unapređuje svoj rad“, poručuju iz JU OŠ „Dositej Obradović“, osnovne škole sa najdužom tradicijom u Doboju.

Dobojsko Srpsko crkveno pjevačko društvo "Bogoljublje" će tokom februara mjeseca, svakog ponedeljka i srijede u 20.30 časova, u maloj sali Centra za kulturu i obrazovanje, organizovati audicije za prijem novih članova.

Povodom tekstova: 

MARIJA MILIĆ: PSSSST, TIHO... SPAVAJU INTELEKTUALCI!  - Portal Frontal.rs od 29.01.2017. godine

SAŠA BIŽIĆ: ENCIKLOPEDIJA OBEĆANJA RAJKA KUZMANOVIĆA - Magazin Faktor, br. 42 od 01.02.2017. godine

    Marija i Saša su me navedenim tekstovima inspirisali da nešto napišem na tu temu, jer prosto nisu u pravu. Marija je napisala da akademici ANURS spavaju i ne može ih probuditi čitav niz burnih januarskih događaja. Saša opet primedbuje zašto 10 godina ne može da izađe ni jedan tom Enciklopedije Republike Srpske koju ANURS "gradi" kao "Skadar na Bojani", dok uredno troše novac koji im svake godine stiže sa Budžeta RS za tu namenu. Imaju i Marija i Saša pravo da kritikuju, ali ono što previđaju jeste da ti ljudi iz ANURS prosto nemaju šta ni da kažu ni da napišu. I kada bi se nekada oglasili, dobili bismo jalove floskule koje možemo čuti u svakoj lokalnoj kafani. Baš kao što je posleratna ekonomija RS bila pretrpana ratnim profiterima, čije posledice i danas osetimo, tako je rat iznedrio i akademske profitere koji su uništili sistem obrazovanja Republike Srpske. Ovaj tekst ima za cilj da obrazloži ove tvrdnje i da ponudi zaključak da bi najbolje za Republiku Srpsku bilo da prosto ugasi ANURS i u onoj novoj i lepoj zgradi otvori odeljenje SANU u Banjaluci. Dozvolite mi da obrazložim ove tvrdnje.  

Banjalučki bend Tupas mene ima novi singl i video spot, jednostavnog naziva “Neću”.

Pokušavala sam skratiti vrijeme čitajući. Ali, moje čitanje u autobusu naglo prekide glas našeg Vodiča koji reče: „Već je kasno i umorni smo, pa kada stignemo u Beograd, prvo ćemo otići do hotela, a onda ko hoće, može na Sajam knjiga!“ „Ali, ja moram odmah na Sajam! U protivnom neću stići na promociju!“, bile su rečenice koje sam ponavljala sve glasnije dok vodič i kolege nisu shvatili da neću odustati… Jer, bitan razlog moje posjete 61. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu bila je želja da prisustvujem promociji nove knjige Zorana Živkovića. I stigla sam!

Nismo znali slušati profesora. Nikada ništa nismo naučili. Tko ne sluša razum, robovat će gluposti. Tko unakazi ljepotu, živjet će u ruglu