Dok gradski zamiru, u dobojskom selu Cerovica zaživeo je muzej. Postavka sa više od 200 eksponata plod je rada seoskog sveštenika Miroslava Živkovića.
Ljubav prema starinama za svega šest meseci pretvorio je u zavičajni muzej, koji otvara vrata gostima pune tri godine. Sveštenički poziv doveo ga je do svake seoske kuće, a tako i do predmeta.
- Vidim ja tamo negde za rogovima šupe neke predmete koji stoje, čekaju nešto što ne mogu dočekati, rđaju, propadaju a ljudima je to žao baciti jer su nekada koristili - rekao je sveštenik Miroslav Živković.
U početku je bilo malo otpora, sada mu seljani godišnje sami ponude desetak predmeta. Eksponati su dobrodošli, ali zbog malog prostora, samo oni kojih nema. Jednim takvim bi rado upotpunio posavku.
- Ono što sam tražio sve vreme, što je meni posebno ostalo još iz detinjstva su volovska kola, mi ih imamo ovde u muzeju, ali nisu cela - rekao je sveštenik Miroslav Živković.
U prostorijama koje pričaju priču o Cerovici kroz vekove, možete videti predmete kojima se uređivala vuna, obrađivala zemlja, lovile životinje. Svi su mu jednako vredni, ali knjiga jevanđelje iz 1890. poseban je raritet.
- Zatim imamo iz kasnog bronzanog doba deo keramike koja je pronađena istih godina kada smo i muzej pripremali, u pećini u Cerovici koja opet ima svoju drugu priču - rekao je Živković.
Koplje sa Krstove gore iz Teslića, iz kasnog bronzanog doba jedini je predmet koji ne pripada Cerovici. O selu zato svedoče nošnje, među kojim je i marama musulača, nekada simbol bolje situiranih udavača.
Knjiga utisaka puna reči hvale
Gusle starije od 200 godine, svedok su porekla ljudi tog kraja. Singerica bi i danas mogla da šije.
Svemu tome dive se posetioci dobojske regije, ali i šire, koji knjigu utisaka pune samo rečima hvale.
I sam kreator postavke priznaje da je poseta premašila očekivanja, a nada se i onim organizovanim.
