Uvoz raste, izvoz pada: Spoljnotrgovinski deficit Srpske premašio 816 miliona evra

Spoljnotrgovinski deficit Republike Srpske dostigao je u prvih sedam mjeseci 2026. godine 816,6 miliona evra, odnosno približno 1,6 milijardi KM. U odnosu na isti period prošle godine deficit je povećan za 172,8 miliona evra ili čak 26,8 odsto.

Prethodni podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je od januara do kraja jula vrijednost izvoza iznosila 1,583 milijarde evra, dok je uvoz dostigao 2,399 milijardi evra.

Ukupna robna razmjena Republike Srpske sa inostranstvom iznosila je 3,982 milijarde evra i bila je za 4,1 odsto veća nego u istom periodu 2025. godine. Međutim, rast ukupne razmjene nije rezultat boljeg izvoznog učinka.

Uvoz je za godinu povećan za 164,6 miliona evra ili 7,4 odsto, dok je izvoz istovremeno smanjen za 8,2 miliona evra, odnosno 0,5 odsto.

Zbog toga je pokrivenost uvoza izvozom pala sa prošlogodišnjih 71,2 na 66 odsto. Jednostavnije rečeno, na svaki evro uvezene robe Republika Srpska je izvozom pokrila svega 66 centi.

Izvoz, uvoz i spoljnotrgovinski deficit Republike Srpske u periodu januar–jul 2025. i 2026. godine, u milionima evra. Deficit za 2025. izračunat je kao razlika vrijednosti uvoza i izvoza. Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srpske.

Deficit za godinu povećan za gotovo 27 odsto

U periodu januar–jul 2025. godine spoljnotrgovinski deficit iznosio je 643,8 miliona evra. Godinu kasnije dostigao je 816,6 miliona, što predstavlja povećanje od 172,8 miliona evra.

Podaci pokazuju da se ne radi samo o slabijem rezultatu u jednom mjesecu. Republika Srpska je tokom svih sedam mjeseci 2026. godine zabilježila veći uvoz od izvoza.

Najmanji mjesečni deficit evidentiran je u januaru i iznosio je 60,5 miliona evra, dok je najveći zabilježen u martu – 146,2 miliona evra.

Jul je sa deficitom od 140 miliona evra bio drugi najlošiji mjesec od početka godine. Tokom tog mjeseca izvezeno je robe u vrijednosti od 245,1 milion evra, dok je vrijednost uvoza iznosila 385,1 milion evra. Pokrivenost uvoza izvozom pala je na 63,6 odsto.

Mjesečni spoljnotrgovinski deficit Republike Srpske od januara do jula 2026. godine, u milionima evra. Julski deficit od 140 miliona evra bio je drugi najveći od početka godine, poslije martovskog. Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srpske.

Prerađivačka industrija stvorila deficit od 893 miliona evra

Najveća neravnoteža vidljiva je u prerađivačkoj industriji, na koju se odnosi 82,2 odsto ukupnog izvoza i čak 91,4 odsto uvoza Republike Srpske.

Izvoz proizvoda prerađivačke industrije smanjen je sa 1,324 milijarde evra u prvih sedam mjeseci 2025. na 1,301 milijardu evra u istom periodu ove godine. Istovremeno je uvoz povećan sa 2,043 na 2,194 milijarde evra.

Razlika između izvoza i uvoza u ovoj djelatnosti dostigla je 893,2 miliona evra, što je za 173,7 miliona više nego godinu ranije.

Deficit prerađivačke industrije veći je od ukupnog spoljnotrgovinskog deficita Republike Srpske jer ga djelimično ublažavaju suficiti u drugim oblastima, prvenstveno u proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom, kao i u djelatnostima snabdijevanja vodom i upravljanja otpadom.

Poređenje sa prošlogodišnjim podacima pokazuje da se gotovo cjelokupno povećanje ukupnog spoljnotrgovinskog deficita može povezati sa pogoršanjem bilansa robe svrstane u prerađivačku industriju.

Saldo izvoza i uvoza Republike Srpske prema područjima djelatnosti u periodu januar–jul 2026. godine, u milionima evra. Crvenom bojom označen je deficit, a zelenom suficit. Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srpske.

Uvoz energije porastao za 32 odsto

Posebno je izraženo pogoršanje trgovinskog bilansa u oblasti energije.

Vrijednost izvoza energije smanjena je za pet odsto, sa 183,1 na 173,9 miliona evra, dok je uvoz povećan sa 228,1 na 301 milion evra, odnosno za čak 32 odsto.

Energetski deficit tako je za godinu povećan sa 45,1 na 127,1 milion evra. Samo je pogoršanje bilansa u ovoj kategoriji iznosilo više od 82 miliona evra.

Uvoz kapitalnih proizvoda povećan je za 7,8 odsto, na 425,4 miliona evra, dok je njihov izvoz smanjen za 0,6 odsto. Uvoz mašina i transportnih sredstava dostigao je 515 miliona evra i bio je za 9,3 odsto veći nego godinu ranije, dok je izvoz ove robe smanjen za jedan odsto.

Republika Srpska je tokom sedam mjeseci uvezla hranu i žive životinje u vrijednosti od 373,5 miliona evra, a izvezla ih za 97,9 miliona. Deficit u ovoj kategoriji iznosio je 275,6 miliona evra.

Kod hemijskih proizvoda uvoz je dostigao 322,5 miliona, a izvoz 127,7 miliona evra, što daje razliku od gotovo 195 miliona evra.

Iz Kine uvezeno 269 miliona, izvezeno samo 7,3 miliona evra

Srbija je ostala najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Republike Srpske, sa ukupnim obimom razmjene od 675 miliona evra. U Srbiju je izvezeno robe u vrijednosti od 287 miliona, dok je uvezeno gotovo 388 miliona evra. Deficit u razmjeni iznosio je 101 milion evra.

Najveća neravnoteža među pojedinačno navedenim trgovinskim partnerima zabilježena je sa Kinom.

Republika Srpska je iz Kine uvezla robu vrijednu 269 miliona evra, dok je na kinesko tržište izvezla svega 7,3 miliona evra. Deficit je iznosio 261,7 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom samo 2,7 odsto.

To znači da je na svakih 100 evra robe uvezene iz Kine Republika Srpska izvezla robu vrijednu manje od tri evra.

Veliki deficit zabilježen je i u trgovini sa Italijom. Izvoz u ovu zemlju iznosio je 164 miliona, a uvoz 369,7 miliona evra, pa je razlika dostigla 205,7 miliona evra.

Negativan bilans ostvaren je i sa Turskom, u iznosu od 62,3 miliona evra, Njemačkom od 38,2 miliona, Španijom od 28,1 milion i Poljskom od gotovo 26 miliona evra.

Najveći suficit u trgovini sa Hrvatskom

Najpovoljniji odnos izvoza i uvoza Republika Srpska imala je sa pojedinim zemljama regiona i srednje Evrope.

U Hrvatsku je izvezeno robe vrijedne 260,2 miliona evra, dok je uvoz iznosio 131 milion, pa je ostvaren suficit od 129,1 milion evra.

Pozitivan bilans zabilježen je i u trgovini sa:

• ► Slovenijom – 62 miliona evra;

• ► Austrijom – 43,6 miliona evra;

• ► Crnom Gorom – 40,9 miliona evra;

• ► Slovačkom – 18,4 miliona evra;

• ► Švajcarskom – 16,8 miliona evra.

Najveća pokrivenost uvoza izvozom među navedenim zemljama zabilježena je sa Slovačkom i iznosila je 257,9 odsto. Slijede Švajcarska sa 241,3 odsto, Crna Gora sa 216,2 i Hrvatska sa 198,5 odsto.

Najveći deficit i suficit Republike Srpske sa pojedinačno navedenim trgovinskim partnerima u periodu januar–jul 2026. godine, u milionima evra. Najveći minus zabilježen je sa Kinom i Italijom, a najveći suficit sa Hrvatskom. Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srpske.

Izvoz u Evropsku uniju smanjen, uvoz povećan

Zemlje Evropske unije ostaju najvažnije tržište za robu iz Republike Srpske. Na njih se odnosi 68,5 odsto ukupnog izvoza i 53,5 odsto uvoza.

Međutim, izvoz u zemlje EU smanjen je za 3,4 odsto, sa 1,122 milijarde na 1,084 milijarde evra. Istovremeno je uvoz povećan za 2,2 odsto, na 1,283 milijarde evra.

Deficit u trgovini sa zemljama EU tako je povećan sa 133,5 na 198,7 miliona evra.

Nešto povoljniji rezultat ostvaren je sa zemljama CEFTA. Izvoz je povećan za 5,2 odsto, a uvoz za 2,5 odsto. Deficit je iznosio 65,6 miliona evra i bio je za oko osam miliona manji nego u istom periodu prošle godine.

Posebno velika neravnoteža zabilježena je u trgovini sa ostalim zemljama u razvoju. Izvoz je iznosio 32,6 miliona, a uvoz čak 499,1 milion evra, što daje deficit od 466,5 miliona evra i pokrivenost uvoza izvozom od svega 6,5 odsto.

Rast u nekoliko izvoznih oblasti nije bio dovoljan

Pozitivni pomaci zabilježeni su kod izvoza poljoprivrednih, šumarskih i ribarskih proizvoda, koji je povećan za 17,9 odsto, kao i kod izvoza sirovih nejestivih materijala, osim goriva, gdje je zabilježen rast od 12,3 odsto.

Izvoz u djelatnostima snabdijevanja vodom, upravljanja otpadom i sanacije životne sredine povećan je za 49,7 odsto, ali je riječ o znatno manjim apsolutnim iznosima u odnosu na prerađivačku industriju.

Rast ovih kategorija nije mogao nadoknaditi pad izvoza energije, trajnih i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, hemijskih proizvoda, mašina i transportnih sredstava i različitih gotovih proizvoda.

Podaci za prvih sedam mjeseci pokazuju da povećanje ukupnog obima trgovine nije donijelo poboljšanje spoljnotrgovinske pozicije Republike Srpske. Naprotiv, rast je gotovo u potpunosti zasnovan na većem uvozu, dok izvoz stagnira.

Ukoliko se takav odnos nastavi, spoljnotrgovinski deficit mogao bi ostati jedan od najozbiljnijih pokazatelja slabosti domaće proizvodnje i njene konkurentnosti na stranim tržištima.

Republički zavod za statistiku napominje da su mjesečni podaci za 2026. godinu prethodni i da su podložni promjenama do objavljivanja konačnih godišnjih rezultata.

***

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.