Vaše je samo da se molite. Zemaljske stvari su prolazne, nemojte time da svoju glavu zamarate, mi ćemo vam to završiti. Sam bog vas je pogledao i nas poslao da vas branimo sve ovo vreme. Inače vas nigde ne bi bilo, poručili su udruženim snagama prošle nedelje predstavnici zemaljske i božanske vlasti.

Dok su se Vlada i poslodavci rvali oko minimalca, baja se prošle nedelje uglavnom prepirao preko društvenih mreža. Javnost se iščuđavala kako je moguće da je toliko besposlen kad su on i njegovi nabrali 65 firmi. Za to vreme je javni servis gledao u Britaniju. Kažu da je sve više britanaca koji gase frizidere zbog cene struje, za razliku od nas koji uživamo u bagatelnim cenama. To što nas ubi mrežarina ne razmatraju.

Nedavna odluka EU da ne pokrene pristupne pregovore sa BiH normalnog čovjeka mora deprimirati: mi smo do te mjere podbacili da Gruzija bolje stoji na evropskom putu od BH i Srbije.

"Napaćeni narod" postao je gotovo otrcan izraz, uzdah koji odjekuje kroz komentare naših sugrađana svaki put kada se otkrije još jedan u nizu propusta vlasti. Ironija je oštra i gorka – isti taj narod koji uzdiše pod težinom nepravdi, iznova postavlja svoje "mučitelje" na piedestal moći svakim izbornim ciklusom. Kao da je kolektivna amnezija zahvatila pamćenje ili je možda riječ o duboko ukorijenjenom strahu od promjene, pa makar i na bolje.

Nikad stabilniji i saborniji nismo bili, čulo se sa svih strana prošle nedelje. Ipak, neki drugi (možda samo zlobni) glasovi su došaptavali da je samouverenost naših prvaka leži u nekim nedozvoljenim supstancama. Prepucavali su se oko toga Nenad i Zuko. Ako je verovati drugom, prvi bi pao na testu na narkotike, a drugi, tvrdi Nenad, pao bi na alkoholu. Svima je izgleda vlast udarila u glavu, ali su i dalje u sedlu jerbo smo mi ni na čemu. Spali smo na Rama koji je pod noge bacio mnoge, pa i Zakon o sukobu interesa.

“U ovom društvu odavno je izvršena podjela na „naše“ i „njihove“. “Našima“ je sve dozvoljeno, „njihove“ treba zabraniti i protjerati.”