U BiH nisu ugrožena samo građanska, politička, radnička i socijalna prava, nego i najelementarsnija ljudska prava, poput prava na život, na dom, na slobodno kretanje, kao i pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilja i ponižavanja.
Stav je to većine aktivista - boraca za zaštitu ljudskih prava, koji su saglasni u oceni da je BiH odavno zemlja sile i nepravde, ali da stanje nikad nije bilo gore.
- Najnoviji primeri grubog kršenja osnovnih ljudaskih prava svedoče da je BiH zemlja sile i nepravde, zemlja iz koje ljudi beže glavom bez obzira, da bi sačuvali zdrav razum, dostojanstvo, pa i živu glavu – kaže Aleksandar Žolja iz Helsinškog parlamenta građana Banjaluka.
Da ova ocena nije preterana svedoče najnoviji primeri kršenja osnovnih prava. Tako je samo u poslednjih nekoliko meseci imali primere mobinga u Gender centra RS, na koje ukazala institucija Ombudsmana BiH, te skandal u Zavodu za zbrinjavanja invalidne dece i omaldine Pazarić, gde su štićenici vezivani i izgladnjivani.
Da Pazarić nije jedina ustanova socijalne zaštite u kojoj se krše elementarna prava, pokazao je Specijalni izveštaj Ombudsmana BiH, o kojem je Srpskainfo i ranije pisala, a koji potvrđuje da u tim ustanovama ljude godinama drže u gotovo ropskom položaju, u neuslovnim zatvorenim prostorima sumnjive čistoće, ponekad i sa rešetkama na prozorima.
Primer eklatantnog kršenja prava na dom i imovinu bila je i deložacija Vukosave i Sanje Popović u Banjaluci, uprkos tome što je bilo očigledno da su one žrtve nepravednih sudskih postupaka, u kojiam su, zbog sumnjivog duga od oko 7.000 KM, ostale bez kuće vredne više od 100.000 KM.
Da je građanima BiH ugroženo čak i pravo na život, odnosno da država nije u stanju da im zaštiti pravo na život, dokaz su i brojna nerazjašnjena i nekažnjena ubistva, među kojima je i ubistvo dvojice policajaca na dužnosti.
- Stanje ljudskih prava u BiH je u stalnom padu i povezano je sa stagnacijom u svim drugim oblastima, od politike do ekonomije. Kad su u pitanju politička prava, imamo značajne zakonske restrikcije i kršenje prava na javno okupljanje i sobodu govora. Tu treba svakako dodati i kršenje prava migranata i ljudi u pokretu. Sve u svemu, jedna prava humana i humanitarna katastrofa – ocenjuje Aleksandar Žolja.
Dejan Lučka, direktor Banjalučkog centra za ljudska prava, dodaje da je BiH je zemlja koja voli da potpisuje međunarodne dokumente vezane za ljudska prava, ali i da ne poštuje obaveze koje preuzima tim potpisom.
- Ljudska prava su u BiH postala nekakava idealistička apstrakcija, koja je prešla u floskulno spominjanje, dok se u praksi sve više krše. Diskriminacija se može sresti na svakom koraku, od uobičajnih poslova u svakodnevici pa do najviših instanci vlasti, gde je na delu i sistemska izborna diskriminacija. BiH je država za koju je u presudama Evropskog suda za ljudska prava navedeno da diskriminiše sve svoje građane, a državni organi ne rade ništa da se ta situacija popravi – kaže Lučka.
Dodaje da je u BiH propisana sloboda izražavanja, a da građani ipak dobijaju prekršajne prijave zbog kritike rada javnih službenika.
-Isto tako, sloboda okupljanja je zaštićena domaćim zakonima i međunarodnim standardima, ali se često krši, jer se protivno međnarodnim standardima zabranjuju određena okupljanja – kaže Lučka i dodaje da “nabrajanja kršenja osnovnih prava mogu da idu u nedogled”.
Šta će pokazati godišnji izveštaj institucije Ombusdmana BiH za 2019. godinu saznaćemo tek za tri meseca, jer se očekuje da taj izveštaj bude završen u martu 2020. Prošle godine se ombudsmanu obratilo više od 13.000 građana, a njih 3.266 uzputilo je žalbe ovoj ijnstituciji. Najčešće su se žalili na mobing. Poznavaoci prilika veruju da se u međuvremenu stanje drastično pogoršalo.
Lučka: Potreban profesionalac čistog obraza
- Ljudska prava u BiH su samo ideja na koju se moćnici olako pozivaju, kad to ide u prilog njihovim ciljevima, ali koja se lako napadaju i krše, onda kada ne odgovaraju njihovim uskim interesima – ocenjuje Dejan Lučka. On ističe da u tom svetlu treba posmatrati i izbor resornog ministra u Savetu ministara BiH.
- U ovaskvoj situaciji, BiH je na čelu Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice potreban vrhunski stručnjak iz ove oblasti, koji zna šta su ljudska prava i koji iza sebe ima značajan rad u ovoj oblasti. On bi morao biti dokazani borac za ljudska prava, koji se u prethodnom periodu aktivno zalagao se da ta prava poštuju, a pritom uvek bio na strani građana, kada su se kršila ljudska prava od strane državnih organa. Takođe, on bi trebalo da poseduje visoke moralne kvalitete i da nema mrlja u karijeri, pogotovo onih koji su vezana za ljudska prava – kaže Lučka. Dodaje, međutim, da nije optimist, jer se u BiH i inače izbor ministara svodi na borbu interesnih grupa. Uz to, kaže Lučka, političkim strankama ljudska prava nisu bitna, a resor vide samo kao šansu da uhlebe svoje ljude na zančajnim pozicijama.
Trenutno stanje na graničnim prelazima donosi Auto-moto savez Republike Srpske
Stanje na graničnim prelazima možete pratiti UŽIVO i putem aplikacije za Android Auto-moto saveza Republike Srpske!
Čitaoci reporteri
Podjelite sa ostalim našim čitaocima ono što svakodnevno vidite, sa čime se susrećete, vaše utiske sa putovanja, neobične sutuacije kojima ste prisustvovali i zabilježili ih svojim foto-aparatom tokom ljetovanja, zimovanja, izleta... Pišite nam na našu email adresu:
