Za šesnaest godina od kada je rodnu Holandiju zamijenila dobojskom adresom i počela brigu o djeci bez roditeljskog staranja, kroz njeno prihvatilište prošlo je njih 49. Marliz van Hofen hrani i školuje desetoro mališana.
Neki su u njeno naručje došli iz porodilišta, a godinama kasnije, uspjela je da ih spoji sa porodicom što smatra posebnim uspjehom.
“Nekad se desi da majka ne može odmah prihvatiti, al mi uvijek pokušavamo da radimo na tome da ipak prihvati svoju obavezu, ja sam uvijek i njima rekla da mogu djeci da pružim sve, možda i previše, ali nikad ne mogu biti mama”, priča Marliz.
Uprkos tome, uglavnom je zovu „mama“. Ne čudi, jer svemu ih je naučila. Bilo je i onih koji kada su stigli, nisu znali ni boje, šta su jelka i praznici. Učila je njih, ali i sebe običajima koje nije znala.
“Sve sam naučila, mislim čak pletenicu na hljeb znam isplest, sarma zamotati znam”, rekla je Marliz.
Pripomognu i oni stariji. Funkcionisu kao velika porodica,svako ima svoja zaduženja u skladu sa uzrastom.
Da bi sve stigla Marliz na Božić ustaje u pola 3. Kada spremi trpezu, sa djecom pođe u crkvu, a po povratku za zajednički doručak. Inženjerka građevine, kaže maštala je da bude medicinska sestra i pomaže negdje u Africi.
Adresu ipak neće mijenjati. Iako opstaje zahvaljujući pomoći iz Holandije, kaže mnoge mladeDobojlije još treba da izvede na put, a oni koje je ispratila svrate na kafu. Valjalo bi da vlasti više imaju sliuha za djecu o kojoj brine, ali da se žali u vrijeme praznika, neće.{youtube}2aikVqGEhUg|500|400|{/youtube}
