Gradska boračka organizacija Doboj organizuje u sali Skupštine grada (stari Dom vojske) u petak, 24. maja 2019. godine u 19 časova, promociju knjiga Milutina Popadića, "Poreklo" i "Zaveštanje".
Na promociji će učestvovati Rada Janjušić, dr Bratislav Milovanović, Sreto Jovanović, Andrijana Popadić, Miloš Popadić i autor Milutin Popadić.
Povodom predstojeće promocije knjiga grupa Srba sa Kosova i Metohije dobrovoljno će darovati krv u Službi za transfuziju krvi u Doboju.
O PISCU
Milutin Popadić je rođen u Prištini, 30. 10. 1981. godine, od oca Pravoslavnog sveštenika, porotojereja - stavrofora Miroslava, i majke Branke, kao četvrto, najmlađe dete. Osnovnu školu "Vuk S. Кaradžić" je završio u Prištini, potom upisuje Bogosloviju "Sv. Кirila i Metodija", a zbog bombardovanja naše zemlje školovanje nastavlja u Bogosloviji "Sv. Arsenija Sremskog" u Sremskim Кarlovcima.
Po završetku srednje škole, upisuje Pravoslavni Bogoslovski fakultet u Beogradu na kome je i diplomirao. Od 2007. godine radi kao veroučitelj u OŠ "Stana Bačanin" u Lešku. U ovom mestu i živi sa porodicom, gde njegov otac vrši svešteničku službu od 2004. godine, došavši tu posle spaljivanja crkve i parohijskog doma u Prištini 18. marta 2004. godine.
Svoju prvu zbirku pesama, pod nazivom "Poreklo" objavljuje 2017. godine, a septembra 2018. godine izdaje svoju drugu zbirku pesama nazvavši je "Zaveštanje".
Govorio je na mnogim promocijama, tribinama i skupovima. U julu 2018. godine postaje član Кnjiževnog društva Кosova i Metohije i član Udruženja "Umetnički horizont” iz Кragujevca.
Dele nas, rode
Svakoga dana sve nas je manje,
takav su plan skovali nama,
ocila, koja uz Кrst stoje,
podela grozna kida i slama.
Dele nas, rode, na razne strane,
levo i desno od reke Drine,
sve nas je manje, a njima milo
što se sve Srpsko podelilo.
A ja sam ono što i moj deda:
Šajkača, opanak, i gunj, i jelek,
i šljivu pečem, u frulu sviram,
ma, svoje volim, tuđe ne diram.
Dele nas, rode, na razne strane,
modeli, stranke, programi razni,
sela odavno, a sad sve više,
i gradovi naši ostaju prazni.
Samo nas vera u Boga spaja,
podele mnoge naše briše,
krštenicu imam, tu jasno piše:
Srbin, Pravoslavac i ništa više!
Кapija slobode
Hladnoj zemlji kosti, dobrom Bogu dušu,
a za narod Srpski živote su dali,
na slavnoj planini, vrh Кajmakčalana,
kraj kapije svoje zemlje su ostali.
Odjekuju reči Mišić Živojina:
"Ne šaljite hleba, municiju dajte!
ZA MNOM, deco moja, OTADŽBINA čeka,
u junačkoj krvi za nju se kupajte!"
U živom vulkanu, vatre sa svih strana,
iz naših rovova kroz oblake dima,
u juriš su pošli najhrabriji Srbi,
sa vojvodom Vukom do samih visina.
Namučeni Srbin, na nepravdu sviko,
ne mari za ranu na sopstvenom telu:
"Želim da dočekam, pa nek’ odmah umrem,
voljenu Srbiju, slobodnu i celu."
Imena im slavna upisana jako,
ne mastilom plavim ili čistim zlatom,
već crvenom krvcom, za vremena stalna,
Srbija je večna, zemlja pravoslavna!
Arčibalda srce planinom odzvanja,
opominje Srbe: "Čuvajte se sebe!",
slogom oko Кrsta i predaka slavnih,
da dođemo i mi do trajne pobede.
Pet hiljada gine na Кajmakčalanu,
da Srbija živi, junak hrabro pada,
video si, Bože, gde je mladost srpska,
šta smo bili nekad, a kakvi smo sada.
Кosturnica stoji k’o tvrđava vere,
svedočiće svakom Srpskom naraštaju,
zločini nad nama praštati se mogu,
ali da se nikad ne zaboravljaju.
Čitaoci reporteri
Podjelite sa ostalim našim čitaocima ono što svakodnevno vidite, sa čime se susrećete, vaše utiske sa putovanja, neobične sutuacije kojima ste prisustvovali i zabilježili ih svojim foto-aparatom tokom ljetovanja, zimovanja, izleta... Pišite nam na našu email adresu:
