Vlast broji prihode, građani račune: Kasa Srpske raste dok industrija pada, a dug se gomila

Poreska uprava Republike Srpske saopštila je da je za prvih sedam mjeseci ove godine prikupila 2,812 milijardi KM javnih prihoda, odnosno 257,9 miliona KM ili deset odsto više nego u istom periodu 2025. godine.

Rast prihoda svakako je dobra vijest za budžet, ali tu brojku nije moguće automatski proglasiti dokazom snažne privrede i uspješne ekonomske politike. Kada se podaci Poreske uprave uporede sa kretanjem plata, zaposlenosti, cijena, industrijske proizvodnje i zaduženosti, dobija se znatno složenija, ali i mnogo manje pobjednička slika.

Republika Srpska bilježi umjeren realni rast, ali najveći dio povećanja prihoda ne dolazi iz masovnog otvaranja novih radnih mjesta niti iz industrijskog procvata. Kasa se prvenstveno puni zahvaljujući većoj osnovici za doprinose i porez na dohodak, višim platama i minimalcu, rastu taksi i naknada, ali i cijenama koje povećavaju nominalnu vrijednost potrošnje.

Više doprinosa, ali gotovo isti broj zaposlenih

Od ukupnog povećanja javnih prihoda od 257,9 miliona KM, čak 141,4 miliona KM odnosi se na doprinose. To znači da je više od polovine ukupnog rasta naplate došlo upravo sa obračuna plata.

Doprinosi su porasli devet odsto, dok je ukupan broj zaposlenih u Republici Srpskoj na kraju marta iznosio 290.727 i bio je veći za svega 0,5 odsto nego godinu ranije. Istovremeno je prosječna neto plata u prvih šest mjeseci nominalno porasla 10,5 odsto, a realno 5,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Brojke zato prilično jasno pokazuju da rast doprinosa nije rezultat velikog talasa zapošljavanja, već prije svega veće mase isplaćenih plata i veće poreske osnovice.

Od početka 2026. godine osnovna najniža plata povećana je sa 900 na 1.000 KM, dok se, zavisno od stručne spreme, kreće do 1.450 KM. Povećanje minimalca jeste važno za radnike, ali istovremeno automatski donosi više novca fondovima i budžetu, čak i kada broj zaposlenih gotovo miruje.

Sličan zaključak proizlazi i iz strukture direktnih poreza. Naplata poreza na dohodak povećana je čak 16 odsto, dok je porez na dobit porastao sedam odsto. Dakle, prihod države sa plata i drugih ličnih primanja rastao je više nego prihod od dobiti preduzeća.

Cijene nisu jedini razlog, ali pune javne kase

Bilo bi netačno tvrditi da je svih deset odsto povećanja prihoda posljedica inflacije. Poreska uprava Republike Srpske ne prikuplja PDV, akcize i carine, koje naplaćuje Uprava za indirektno oporezivanje BiH.

Ipak, bilo bi podjednako netačno tvrditi da visoke cijene nemaju važnu ulogu u rastu javnih prihoda.

Prosječna inflacija u Republici Srpskoj u prvih šest mjeseci iznosila je 4,8 odsto, dok su cijene u junu bile 4,5 odsto više nego godinu ranije. Promet u trgovini na malo u prvih šest mjeseci nominalno je porastao 7,9 odsto, ali realno 4,5 odsto. Razlika pokazuje koliko rast cijena povećava novčanu vrijednost prometa, čak i kada količina kupljene robe raste znatno sporije, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Na nivou BiH prihodi od indirektnih poreza za sedam mjeseci porasli su 5,77 odsto, na 7,244 milijarde KM, dok su neto prihodi raspoređeni državi, entitetima i Brčko distriktu povećani 7,27 odsto. Republici Srpskoj je u tom periodu raspoređeno ukupno 1,856 milijardi KM, pokazuju podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Drugim riječima, visoke cijene možda nisu jedini razlog rasta prihoda, ali su nesporno dio objašnjenja. Građanin plaća skuplju robu ili uslugu, a država na veću cijenu naplaćuje veći iznos PDV-a.

U junu je prosječna plata iznosila 1.698 KM, dok je sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu dostigla 2.918,14 KM. Jedna prosječna plata pokrivala je svega 58,19 odsto procijenjenih porodičnih troškova, prema obračunu Saveza sindikata Republike Srpske.

Zato rast prihoda države ne znači nužno i rast životnog standarda. Budžet može biti puniji upravo u trenutku kada su kućni budžeti pod najvećim pritiskom.

Privreda raste, ali daleko sporije od poreskih prihoda

Podaci pokazuju da određena realna ekonomska aktivnost postoji. Bruto domaći proizvod Republike Srpske u prvom kvartalu realno je porastao 2,1 odsto, dok je promet u trgovini na malo realno povećan 4,5 odsto.

Ali rast javnih prihoda od deset odsto nije moguće poistovjetiti sa rastom privrede od deset odsto.

Posebno upozorenje dolazi iz industrije. Ukupna industrijska proizvodnja u periodu januar–jun pala je 7,4 odsto, dok je broj zaposlenih u industriji smanjen 3,4 odsto. Samo u junu industrijska proizvodnja bila je 6,1 odsto manja nego godinu ranije, a broj zaposlenih u industriji niži 3,9 odsto, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Rezultat se zato ne može nazvati privrednim procvatom:

• ► javni prihodi porasli su deset odsto;

• ► realni BDP u prvom kvartalu porastao je 2,1 odsto;

• ► ukupan broj zaposlenih povećan je 0,5 odsto;

• ► industrijska proizvodnja pala je 7,4 odsto;

• ► zaposlenost u industriji smanjena je 3,4 odsto.

To je slika ekonomije u kojoj država prikuplja znatno više novca, dok proizvodni sektor slabi.

Budžet povećan za 1,1 milijardu, ali prihodi samo za 154 miliona

Još jasnija slika dobija se analizom rebalansa budžeta Republike Srpske.

Rebalansom je budžetski okvir povećan sa 7,409 na 8,525 milijardi KM, odnosno za čak 1,116 milijardi KM. Međutim, budžetski prihodi i primici za nefinansijsku imovinu povećani su za samo 154,2 miliona KM.

Preostalih približno 962 miliona KM povećanja budžetskog okvira odnosi se na rast finansijskih primitaka, zaduživanja i drugih izvora finansiranja. Rebalansom je na tim pozicijama planirano ukupno 2,782 milijarde KM.

To znači da tek oko 14 odsto povećanja ukupnog budžetskog okvira dolazi iz većih planiranih prihoda, dok se oko 86 odsto oslanja na finansijske primitke, među kojima je i novo zaduživanje. Detalji rebalansa objavljeni su nakon sjednice Narodne skupštine Republike Srpske.

Granica dugoročnog zaduženja za 2026. povećana je sa 1,69 na 2,495 milijardi KM, odnosno za oko 804 miliona KM. Prema analizi realizovanih emisija obveznica, trezorskih zapisa i kredita, Republika Srpska se do polovine jula direktno zadužila za približno 1,93 milijarde KM, objavio je Istinomjer.

Ministarka finansija Republike Srpske Zora Vidović navela je da je povećanje zaduženja posljedica velikih investicija te da će dio novca biti iskorišten za izmirenje duga, povećanje penzija, boračkog dodatka i socijalnih davanja.

To objašnjenje, međutim, ne mijenja činjenicu da se ovogodišnja budžetska ekspanzija najvećim dijelom ne finansira rastom prihoda, nego novim izvorima finansiranja koje će vraćati sadašnji i budući poreski obveznici.

Predizborna potrošnja mora biti pod posebnom kontrolom

Vrijeme u kojem se sve ovo događa nije nevažno. Opšti izbori u BiH biće održani 4. oktobra, a zvanična kampanja počinje 4. septembra, potvrdila je Centralna izborna komisija BiH.

Rebalansom je, između ostalog, obezbijeđeno dodatnih:

• ► 190 miliona KM za infrastrukturne projekte u gradovima i opštinama;

• ► 85,9 miliona KM za lična primanja zaposlenih;

• ► 76,5 miliona KM za socijalne doznake;

• ► 31,2 miliona KM za jednokratnu pomoć penzionerima;

• ► 35 miliona KM dodatne subvencije za Željeznice Republike Srpske.

U izbornoj godini ovakvu raspodjelu stotina miliona maraka teško je tumačiti drugačije nego kao kupovinu naklonosti birača novcem svih građana. Plate, penzije, jednokratne pomoći i infrastrukturni projekti naglo se povećavaju neposredno pred glasanje, dok vlast novac prikupljen od građana i obezbijeđen novim kreditima predstavlja kao vlastitu velikodušnost. Posebno je porazno što će taj predizborni račun vraćati upravo građani čija se naklonost sada pokušava kupiti.

Uspjeh nije koliko je država uzela, nego šta su građani dobili

Rast naplate javnih prihoda jeste fiskalno važan, ali nije dovoljan razlog za slavlje vlasti. Novac u budžetu nisu proizveli saopštenja i konferencije za medije, nego radnici, privrednici i građani koji plaćaju poreze, doprinose, takse, naknade i skuplju robu.

Pravi pokazatelj uspjeha nije samo koliko je država prikupila, nego koliko je otvoreno novih produktivnih radnih mjesta, koliko raste proizvodnja, kako žive građani i koliki dug ostaje budućim generacijama.

A trenutni zbir je teško predstaviti kao ekonomsko čudo: prihodi rastu deset odsto, ukupna zaposlenost tek 0,5 odsto, industrija pada 7,4 odsto, dok je dozvoljeno zaduženje podignuto na gotovo 2,5 milijardi KM.

Kasa jeste punija. Pitanje je samo da li je punija zahvaljujući snažnijoj privredi – ili zato što država uzima više, troši više i zadužuje se više nego ranije.

***

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.