KAPITALNI BUDŽET UVEĆAN VIŠE OD ČETIRI PUTA: Za objekte 34,85 miliona KM, a 21,9 miliona bez jasnog razlaganja

Nacrtom rebalansa izdaci za nefinansijsku imovinu povećavaju se sa 9,83 na čak 41,05 miliona KM. Više od polovine tog iznosa nalazi se na dvije široko postavljene budžetske stavke, bez preciznog pregleda objekata, lokacija, pojedinačnih vrijednosti, rokova i stanja javnih nabavki. Poređenje sa ranijim godinama pokazuje da Doboj planira daleko najveći kapitalni ciklus u posljednje četiri godine, ali i da prethodna iskustva zahtijevaju mnogo više transparentnosti nego što je sada ponuđeno.

Grad Doboj bi rebalansom budžeta za 2026. godinu trebalo da poveća ukupne izdatke za nefinansijsku imovinu sa prvobitno planiranih 9,83 miliona na 41,05 miliona KM.

Riječ je o povećanju od 31,21 milion KM, odnosno za približno 318 odsto. Drugim riječima, kapitalni okvir za objekte, zemljište, rekonstrukcije, opremu i drugu imovinu sada je više od četiri puta veći nego u budžetu usvojenom krajem prošle godine.

Najveći dio tog novca, čak 34,85 miliona KM, planiran je za izgradnju i pribavljanje zgrada i objekata. To je gotovo 85 odsto ukupnih izdataka za nefinansijsku imovinu i čak 6,5 puta više od prvobitno planiranih 5,32 miliona KM.

Samo povećanje kapitalnih ulaganja ne mora biti problem. Naprotiv, Doboj ima veliki broj neriješenih infrastrukturnih potreba, od zaštite od poplava i uređenja vodotokova do sportskih, saobraćajnih i drugih javnih objekata.

Problem nastaje kada se od odbornika traži da podrže desetine miliona maraka, a da iz dostavljenog obrazloženja nije moguće jasno utvrditi šta se tačno gradi, gdje se gradi, koliko svaki projekat košta i u kojoj je fazi realizacije.

Dvije opšte stavke „teške“ 21,9 miliona KM

Najveća pojedinačna pozicija iznosi 14,5 miliona KM i vodi se preko Odjeljenja za finansije pod opštim nazivom „izdaci za izgradnju i pribavljanje zgrada i objekata“.

Još 7,4 miliona KM planirano je preko Odjeljenja za prostorno uređenje, takođe pod nazivom „izdaci za izgradnju i pribavljanje zgrada i objekata“.

Riječ je, dakle, o ukupno 21,9 miliona KM za koje u zbirnom obrazloženju rebalansa nije naveden precizan spisak pojedinačnih projekata. Te dvije pozicije čine više od 53 odsto svih planiranih izdataka za nefinansijsku imovinu i gotovo 63 odsto novca namijenjenog izgradnji i pribavljanju objekata.

To ne znači da projekti ne postoje. Međutim, iz materijala dostupnog odbornicima i javnosti ne može se pouzdano utvrditi koji su sve projekti obuhvaćeni, koliko je predviđeno za svaki od njih i koliko će novca biti potrošeno u 2026, a koliko eventualno u narednim godinama.

Budžetski kod nije projekat. Naziv odjeljenja nije lokacija. Zbirna cifra od 14,5 ili 7,4 miliona KM nije dovoljno obrazloženje za odluku o raspolaganju javnim novcem.

Za svaki projekat trebalo bi objaviti najmanje:

• puni naziv projekta i objekta;
• tačnu lokaciju;
• procijenjenu i ugovorenu vrijednost;
• izvor finansiranja;
• iznos koji je do sada plaćen;
• iznos planiran za 2026. godinu;
• stanje projektne dokumentacije i dozvola;
• broj i fazu postupka javne nabavke;
• naziv izvođača i nadzornog organa, ukoliko su izabrani;
• rok početka i završetka radova.

Bez tih podataka odbornici ne odlučuju o projektima, nego o široko postavljenim finansijskim okvirima koji se tek naknadno mogu popunjavati konkretnim sadržajem.

Vlada najavila 17 miliona, ali ne i spisak projekata

U obrazloženju rebalansa navodi se da će najveći dio kapitalnih ulaganja biti finansiran sredstvima Vlade Republike Srpske, dok bi manji dio trebalo da bude pokriven prihodima od prodaje imovine i izvornim prihodima Grada.

Vlada Republike Srpske je 28. maja saopštila da je za područje Doboja iskazana potreba za finansiranjem započetih i novih kapitalnih infrastrukturnih projekata u ukupnom iznosu od 17 miliona KM.

Za druge lokalne zajednice u istom saopštenju navedeni su konkretniji projekti – regulacija određenog vodotoka, izgradnja vodovodne mreže, sanacija doma kulture ili završetak proizvodne hale. Kod Doboja je ostala samo zbirna formulacija o „započetim i novim kapitalnim infrastrukturnim projektima“, bez njihovih naziva.

Zato nije dovoljno saopštiti da novac dolazi od Vlade. Javnost treba da zna da li je svih 17 miliona KM već odobreno i doznačeno, na osnovu kojih projekata je novac zatražen, ko je utvrdio prioritete i da li se tih 17 miliona direktno podudara sa pojedinim pozicijama u gradskom rebalansu.

Posebno treba objasniti kako se transfer Vlade od 17 miliona KM uklapa u zbir od 21,9 miliona KM na dvije nedovoljno razložene budžetske stavke.

Dvorana dobija 8,5 miliona KM

Za izgradnju Sportske dvorane rebalansom je predviđeno 8,5 miliona KM, odnosno sedam miliona više od prvobitnog plana za 2026. godinu.

To je najveći godišnji iznos koji se za dvoranu pojavljuje u dostupnim budžetskim dokumentima u posljednje četiri godine. Međutim, projekat Sportske dvorane nije nova budžetska obaveza.

U rebalansu za 2023. godinu za dvoranu je bilo planirano 700.000 KM, u prvom rebalansu za 2024. čak pet miliona KM, u rebalansu za 2025. godinu 1,5 miliona KM, koliko je bilo predviđeno i prvobitnim budžetom za 2026. godinu. Sada se taj iznos povećava na 8,5 miliona KM.

Zbir tih godišnje planiranih stavki iznosi 15,7 miliona KM, ali se taj broj ne smije predstavljati kao stvarno potrošen novac. Budžetski planovi mogu se mijenjati, prenositi i odnositi na različite faze istog višegodišnjeg projekta.

Upravo zato je neophodno da Grad objavi jedinstvenu finansijsku karticu Sportske dvorane: ukupnu ugovorenu vrijednost projekta, sve anekse ugovora, koliko je do sada izvedeno i plaćeno, koliko obaveza je preneseno iz ranijih godina, šta će se konkretno finansirati sa novih 8,5 miliona KM i kada bi objekat trebalo da bude potpuno završen.

Finansijska revizija Grada Doboja za 2024. godinu evidentirala je oko 1,59 miliona KM stvarnih izdataka za radove na Sportskoj dvorani tokom te godine, iako je budžetska stavka u tadašnjem rebalansu iznosila pet miliona KM.

Revizori su naveli i da je kod izgradnje dvorane došlo do kašnjenja radova. Ugovorna kazna nije obračunata, niti je obezbijeđeno produženje garancije za dobro izvršenje ugovora, jer su nadzorni organi kašnjenje pripisali objektivnim okolnostima, a ne krivici izvođača.

Ti nalazi ne znače da su nova sredstva neopravdana. Oni znače da Grad, prije odobravanja dodatnih 8,5 miliona KM, javnosti duguje precizan odgovor koliko dvorana ukupno košta i zbog čega se finansijski plan projekta iz godine u godinu značajno mijenja.

Tri miliona za vodotoke, milion za rekonstrukcije

Među konkretnije označenim pozicijama nalaze se:

• tri miliona KM za izgradnju i održavanje vodotokova;
• milion KM za investiciono održavanje, rekonstrukciju i adaptaciju zgrada i objekata;
• 760.000 KM za vanjsku rasvjetu, trotoare i ograde.

Iako su ove kategorije određenije od opšte formulacije „zgrade i objekti“, ni one same po sebi ne govore dovoljno.

Kod vodotokova treba objaviti koji su vodotoci obuhvaćeni, na kojim dionicama će se raditi, da li je riječ o redovnom održavanju, sanaciji ili novoj izgradnji, koliko košta svaki zahvat i kakav je njegov značaj za zaštitu stanovništva od poplava.

Isto važi za milion maraka namijenjenih rekonstrukcijama. Javnost mora znati koji se objekti rekonstruišu, u kakvom su vlasničkom i tehničkom stanju i da li je izrađena projektna dokumentacija.

Pozicija od 760.000 KM za rasvjetu, trotoare i ograde trebalo bi da bude razložena najmanje po naseljima, ulicama, dužini planiranih trotoara, broju rasvjetnih tijela i pojedinačnim procijenjenim vrijednostima.

Kapitalni plan veći nego ikada u posmatranom periodu

Poređenje sa ranijim budžetima pokazuje koliko je ovogodišnji skok neuobičajen.

U rebalansu za 2023. godinu izdaci za nefinansijsku imovinu bili su planirani na 16,87 miliona KM, od čega 11,66 miliona za izgradnju i pribavljanje objekata.

Prvim rebalansom za 2024. godinu kapitalni izdaci povećani su na 23,60 miliona KM, a za objekte je bilo predviđeno 14,26 miliona.

Rebalansom za 2025. godinu izdaci za nefinansijsku imovinu smanjeni su na 11,34 miliona KM, od čega 5,38 miliona za objekte.

Prvobitni budžet za 2026. godinu predviđao je 9,83 miliona KM za nefinansijsku imovinu i 5,32 miliona KM za objekte. Sada se rebalansom planira 41,05 miliona ukupno i 34,85 miliona samo za izgradnju i pribavljanje zgrada i objekata.

Pregled iznosa planiranih budžetskim dokumentima Grada Doboja. Planirani iznosi ne predstavljaju nužno i stvarno izvršenu potrošnju.

Ovogodišnji plan za nefinansijsku imovinu veći je za 17,45 miliona KM, odnosno približno 74 odsto, od do sada najvećeg iznosa u posmatranom periodu – rebalansa iz 2024. godine.

Kod izgradnje i pribavljanja objekata razlika je još izraženija. Planiranih 34,85 miliona KM je za 20,59 miliona ili približno 144 odsto više od 14,26 miliona planiranih 2024. godine.

Doboj, dakle, ne povećava kapitalni budžet samo u odnosu na skromni prvobitni plan za 2026. godinu. Planira investicioni nivo koji daleko premašuje sve budžete u posmatranom četvorogodišnjem periodu.

Raniji planovi nisu u potpunosti realizovani

Iskustvo iz 2024. pokazuje i zašto iznos upisan u budžet ne treba unaprijed predstavljati kao završenu investiciju.

Za nefinansijsku imovinu te godine bilo je planirano 23,60 miliona KM, dok je revizija evidentirala stvarne izdatke od 18,42 miliona KM, odnosno približno 78 odsto plana.

Za izgradnju i pribavljanje objekata planirano je 14,26 miliona KM, a evidentirano je 12,07 miliona KM stvarnih izdataka.

Među većim realizovanim stavkama bili su kupovina prostora za smještaj Arhiva Republike Srpske, infrastrukturno opremanje parcela i kanalizacioni sistem u Mjesnoj zajednici Bare, vrelovod prema kasarni, kupovina objekta administrativne službe, radovi na Sportskoj dvorani i završni radovi na mostu preko Spreče.

To pokazuje da se tek u izvještaju o izvršenju i revizorskom nalazu jasno vidi šta je zaista plaćeno. Građani ne bi trebalo da čekaju kraj naredne godine da bi saznali šta se danas nalazi unutar pozicija od 14,5 i 7,4 miliona KM.

Revizija već upozoravala na nabavke i slaba obrazloženja

Glavna služba za reviziju javnog sektora Republike Srpske utvrdila je da je Grad Doboj u 2024. godini planirao 122 postupka javnih nabavki procijenjene vrijednosti 11,28 miliona KM, dok su provedena 103 postupka i zaključeni ugovori vrijedni 9,63 miliona KM bez PDV-a.

Revizori su naveli da je ugovor za nadzor građevinskih radova dodijeljen bez adekvatnog postupka javne nabavke i da ta usluga nije bila planirana.

Utvrđeno je i da izvještaj o izvršenju budžeta za 2024. godinu nije sadržavao objašnjenja za sva veća odstupanja u narativnom obliku. Izvršenje je poređeno sa budžetom nakon naknadnih realokacija, a ne sa usvojenim rebalansom, zbog čega pojedina veća odstupanja nisu bila jasno iskazana.

Ovi nalazi sami po sebi ne dokazuju bilo kakvu nepravilnost u projektima planiranim za 2026. godinu. Ali predstavljaju dovoljno ozbiljan razlog da se prije odobravanja rekordnog kapitalnog budžeta zahtijevaju mnogo precizniji podaci, jasne javne nabavke i redovno izvještavanje o realizaciji.

Odbornici ne bi trebalo da glasaju za „prazne“ finansijske okvire

Nije sporno da Doboj treba da koristi sredstva Vlade Republike Srpske i ulaže ih u objekte koji će ostati gradu i njegovim stanovnicima.

Sporno je da se 21,9 miliona KM javnosti predstavlja kroz dvije opšte budžetske pozicije, bez dovoljno jasnog razlaganja na projekte.

Prije konačnog usvajanja rebalansa trebalo bi objaviti poseban prilog sa kompletnom listom kapitalnih projekata. Za svaki projekat treba navesti naziv i lokaciju, ukupnu vrijednost, iznos predviđen rebalansom, izvor novca, dosadašnje uplate, fazu javne nabavke, izvođača i nadzor ako su izabrani, te rok početka i završetka radova.

Poseban pregled potreban je i za Sportsku dvoranu, jer se taj projekat već godinama pojavljuje u budžetima sa različitim iznosima.

Kapitalni budžet od 41 milion KM može predstavljati razvojnu priliku kakvu Doboj godinama nije imao. Ali može postati i niz velikih cifara čiju će stvarnu namjenu građani saznavati tek nakon potpisivanja ugovora i potrošenog novca.

Zato ključna poruka nije da kapitalne projekte treba zaustaviti. Naprotiv – treba ih precizno imenovati, obrazložiti i pratiti.

Što je budžet veći, to pravo javnosti na potpune informacije mora biti jače. A 21,9 miliona KM bez jasnog projektnog razlaganja nije tehnički detalj, nego centralno pitanje ovog rebalansa.

Izvori:

• Dobojski info – analiza nacrta rebalansa budžeta Grada Doboja
• Vlada Republike Srpske – saopštenje o kapitalnim projektima
• Grad Doboj – rebalans budžeta za 2023. godinu
• Grad Doboj – plan prvog rebalansa budžeta za 2024. godinu
• Glavna služba za reviziju javnog sektora Republike Srpske – revizija Grada Doboja

***

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.