REBALANS TEŽAK 132,8 MILIONA KM: Odakle Doboju gotovo 50 miliona više i na šta će novac biti potrošen

Budžet Grada Doboja za 2026. godinu trebalo bi da bude povećan sa prvobitno usvojenih 83,02 miliona na 132,8 miliona KM, što predstavlja rast od 49,78 miliona KM ili gotovo 60 odsto. Tako veliko povećanje budžetskog okvira uslijedilo je nešto više od pola godine nakon usvajanja budžeta i nekoliko mjeseci pred opšte izbore u oktobru.

O nacrtu rebalansa odbornici će odlučivati na 15. redovnoj sjednici Skupštine grada Doboja, zakazanoj za 23. jul. Važno je naglasiti da je riječ o nacrtu, pa su planirani prihodi i rashodi još podložni promjenama prije konačnog usvajanja.

Prvobitni budžet za 2026. godinu usvojen je u decembru prošle godine u iznosu od 83,02 miliona KM, dok se sada na opštem fondu planira 132,8 miliona KM.

Budžetski prihodi rastu za 42,9 miliona KM

Ukupni budžetski prihodi povećavaju se sa 78,73 miliona na 121,63 miliona KM, odnosno za 42,9 miliona KM. To je rast od približno 54,5 odsto.

Međutim, detaljniji pregled pokazuje da rast ne dolazi prvenstveno od poreza. Poreski prihodi povećavaju se sa 47,07 na 48,67 miliona KM, odnosno za 1,6 miliona KM ili svega tri odsto. Najveći dio povećanja obezbjeđuje se transferima viših nivoa vlasti, prihodima povezanim sa intenzivnijom gradnjom i planiranom prodajom gradske imovine.

To je jedna od najvažnijih činjenica za razumijevanje rebalansa: budžet jeste znatno veći, ali povećanje nije u istoj mjeri rezultat trajnog rasta poreskih prihoda i ekonomske osnove Grada.

Transferi od entiteta povećani deset puta

Najveća promjena nalazi se na poziciji transfera od entiteta. Oni su prvobitno bili planirani u iznosu od 3,8 miliona KM, a rebalansom se povećavaju na 38,4 miliona KM.

Riječ je o rastu od 34,6 miliona KM, pa će transferi od entiteta biti više od deset puta veći od prvobitnog plana.

U obrazloženju nacrta navodi se da je do 30. juna po tom osnovu već evidentirano 18,92 miliona KM. Do kraja godine očekuje se i oko 2,48 miliona KM transfera za tuđu njegu i ličnu invalidninu, kao i 17 miliona KM Ministarstva finansija Republike Srpske za realizaciju kapitalnih projekata.

Taj iznos predviđen je zaključkom Vlade Republike Srpske od 28. maja 2026. godine.

Novac Vlade RS tako postaje jedan od ključnih oslonaca novog budžetskog plana Doboja. Bez tog transfera povećanje budžeta bilo bi znatno manje, a dio najavljenih kapitalnih projekata morao bi biti odgođen ili finansiran iz drugih izvora.

Više novca od gradnje i zemljišne rente

Grad očekuje i znatno više prihoda povezanih sa građevinskom aktivnošću. Prihodi od zemljišne rente povećavaju se za 1,7 miliona KM, dok se naknade za uređenje građevinskog zemljišta povećavaju za dodatnih 2,05 miliona KM.

U obrazloženju se navodi da su tokom 2026. posebno izraženi zahtjevi investitora za izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju stambeno-poslovnih objekata u užem gradskom području.

Do 30. juna od zemljišne rente ostvareno je nešto više od milion KM, a Grad do kraja godine očekuje dodatne prihode na osnovu postojećih rješenja, potraživanja i novih investitorskih zahtjeva. Istovremeno se u samom dokumentu priznaje da prihodi od rente nemaju ravnomjernu dinamiku i da zavise od interesovanja investitora za gradnju.

To znači da dio budžetskog rasta zavisi od nastavka izgradnje stambenih i poslovnih objekata. Ukoliko se građevinska aktivnost uspori, prihodi od rente i uređenja zemljišta narednih godina ne moraju ostati na sada planiranom nivou.

Od prodaje zemljišta i druge imovine još 5,69 miliona KM

Važan izvor finansiranja predstavlja i prodaja gradske imovine.

Primici od prodaje gradskog građevinskog zemljišta povećavaju se za 2,19 miliona KM. Plan je napravljen na osnovu prodaja koje bi trebalo da budu realizovane do kraja 2026. godine.

U obrazloženju se navodi da je tokom godine već prodato nekoliko manjih parcela u užem gradskom jezgru, uglavnom radi kompletiranja građevinskih parcela, te da su za jul planirane još dvije prodaje.

Istovremeno se primici od prodaje druge stalne imovine povećavaju za 3,5 miliona KM, pa bi na toj poziciji ukupno trebalo da bude ostvareno četiri miliona KM. Dokument ne navodi u tom dijelu precizan spisak sve imovine čija se prodaja planira do kraja godine.

Samo ova dva izvora – prodaja građevinskog zemljišta i druge stalne imovine – treba da donesu dodatnih 5,69 miliona KM.

Prodaja imovine može obezbijediti značajan jednokratan prihod, ali taj novac nije trajni izvor finansiranja. Jednom prodana parcela, objekat ili druga nekretnina ne može ponovo stvarati isti prihod u narednim budžetskim godinama.

Na šta će biti potrošen dodatni novac

Najveće povećanje na rashodovnoj strani odnosi se na nefinansijsku imovinu, odnosno objekte, opremu, rekonstrukcije i druga kapitalna ulaganja.

Za te namjene prvobitno je bilo planirano 9,83 miliona KM, dok se rebalansom iznos povećava na 41,05 miliona KM. To je povećanje od 31,21 milion KM, odnosno više od četiri puta u odnosu na prvobitni plan.

Među većim kapitalnim pozicijama navode se:

• 14,5 miliona KM za izgradnju i pribavljanje zgrada i objekata preko Odjeljenja za finansije;

• 8,5 miliona KM za Sportsku dvoranu;

• 7,4 miliona KM za izgradnju i pribavljanje objekata preko Odjeljenja za prostorno uređenje;

• tri miliona KM za izgradnju i održavanje vodotokova;

• milion KM za investiciono održavanje, rekonstrukciju i adaptaciju objekata;

• 760.000 KM za vanjsku rasvjetu, trotoare i ograde.

U obrazloženju se navodi da će se ovi projekti najvećim dijelom finansirati novcem Vlade Republike Srpske, a manjim dijelom prihodima od prodaje imovine i izvornim prihodima Grada.

Kod pojedinih velikih pozicija nije, međutim, u samom zbirnom pregledu dovoljno precizno navedeno koji će konkretni objekti biti građeni, na kojim lokacijama i u kojim rokovima. Posebno se to odnosi na opšte označene stavke od 14,5 i 7,4 miliona KM.

Više novca za plate, grantove i socijalna davanja

Rebalansom ne rastu samo kapitalne investicije.

Ukupni budžetski rashodi povećavaju se sa 64,58 na 76,66 miliona KM, odnosno za 12,09 miliona KM.

Rashodi za lična primanja zaposlenih rastu sa 29,01 na 32,11 miliona KM, što je povećanje od 3,1 milion KM. Samo rashodi za bruto plate povećavaju se za 2,51 milion KM, na ukupno 27 miliona KM.

Grantovi se povećavaju sa 9,35 na 16,22 miliona KM, odnosno za 6,87 miliona KM. Socijalne doznake rastu za 950.000 KM i dostižu 9,29 miliona KM, dok se rashodi po sudskim rješenjima povećavaju sa 90.000 na 400.000 KM.

U budžet se uvodi i 6,08 miliona KM za izmirenje obaveza iz ranijeg perioda. To je posebno značajno jer pokazuje da dio povećanih ovogodišnjih prihoda neće biti uložen u nove projekte, nego će biti iskorišten za zatvaranje ranije nastalih obaveza.

Koliko je ovakav budžet održiv

Rebalans Doboju donosi mogućnost da u jednoj godini pokrene ili ubrza veliki broj kapitalnih projekata. Dodatni novac Vlade Republike Srpske može rasteretiti gradski budžet i omogućiti ulaganja koja Grad teško može samostalno finansirati.

Ipak, struktura prihoda otvara pitanje šta će se dogoditi nakon 2026. godine.

Najveći dio povećanja dolazi iz izvora koji se ne moraju ponoviti:

• transferi Vlade Republike Srpske;

• prodaja gradskog zemljišta i druge imovine;

• povećani prihodi od intenzivne stambeno-poslovne gradnje;

• raspodjela suficita iz ranijeg perioda.

Posebno je važno razlikovati jednokratne prihode od trajnih rashoda. Novac od prodaje imovine može biti opravdano uložen u objekat, put, vodovod ili drugu dugotrajnu imovinu. Mnogo je rizičnije ukoliko se jednokratnim prihodima povećavaju izdvajanja koja će se ponavljati svake naredne godine, poput plata, redovnih grantova ili trajnih obaveza budžetskih korisnika.

Rebalans neposredno pred opšte izbore

Politički kontekst ne može biti zanemaren. Rebalans se razmatra u julu, a opšti izbori biće održani u oktobru.

U nekoliko mjeseci pred izbore budžet se povećava za gotovo 50 miliona KM, kapitalni izdaci za više od 31 milion, grantovi za gotovo sedam miliona, a planirana su i dodatna socijalna izdvajanja, infrastrukturni radovi i projekti u brojnim mjesnim zajednicama.

To samo po sebi nije dokaz da je budžetski novac zloupotrijebljen u predizborne svrhe. Grad ima pravo i obavezu da gradi infrastrukturu, podržava ustanove i rješava potrebe građana bez obzira na izborni kalendar.

Međutim, blizina izbora dodatno povećava obavezu vlasti da objavi potpune podatke: kada je svaki projekat predložen, da li je novac zaista obezbijeđen, ko će dobiti sredstva, po kojim kriterijumima, kada počinju radovi i šta će zaista biti završeno do kraja godine.

Veliki budžet traži i veliku transparentnost

Rebalans od 132,8 miliona KM predstavlja finansijski okvir kakav Doboj do sada nije imao. On može značiti snažan investicioni ciklus i rješavanje problema koji se godinama odgađaju.

Ali veliki broj u budžetskoj tabeli nije sam po sebi rezultat. Rezultat će postojati tek kada građani budu mogli vidjeti završene puteve, vodovode, objekte i druge projekte, zajedno sa jasnim podacima koliko su koštali i ko ih je realizovao.

Zbog toga bi uz konačni prijedlog rebalansa trebalo objaviti precizan pregled svih većih kapitalnih projekata, izvora finansiranja, rokova, postupaka javnih nabavki i korisnika grantova.

Grad će 2026. godine raspolagati sa gotovo 50 miliona KM više nego što je planirano u decembru. Ključno pitanje nije samo odakle taj novac dolazi, nego da li će biti potrošen na način koji će građanima Doboja donositi korist i nakon što izbori prođu.

***

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.