Dočekasmo početak maja u koloni. Gde god da se krene, čeka se satima. Psuje se granica i onaj ko je izmislio, pa i od onih što su prošle godine, onako gordo, uzvikivali „Granica postoji“. „A šta ćeš, nagovorili me. Kao da sam znao da će ovako biti“, pravda se jedan „graničar“ dok satima čeka da izađe iz tora.
Do zagušenja je došlo i tamo gde granica ne postoji. Od Banjaluke do Mostara, neka muka. Zastoja nema samo za one koji lete. Jedan je tako aterirao u Ilinois.
„Alo, savo! Da ti javim da sam u Americi. Jeste, rod je sve sredio. Ma, pare otvaraju sva vrata. Nisu moje, pa me i ne boli. Glumim demokratu, uručuju mi neku nagradu. Za te pare trebalo je biti Harvard, ali ovi iz agencije kažu da tamo ne prodaju priznanja! Očito nisu deo novog, pravednog sveta gde jači tlači, a pare rešavaju sve. Završismo na nekom baptističkom koledžu, nešto kao Han Kola kod nas, samo bez šatora i janjeta na ražnju. Ali zato moji novinari sve to lepo upakovali. Ispade skoro kao da sam uzeo Nobela“, zadovoljno objašnjava novopečeni nosilac kolajne.
„Svaka čast, šefe. Odlično je to. Slobodno se opusti, ovde ništa novo nema. Serdarov je otišao sa onim milionima, to smo nam završili. Stavio sam kvačicu, k'o što si mi rek'o. Bacio sam i onu foru, kao ubedio naše da borcima damo 5 maraka umesto 4,5. Odmah su počeli da komentarišu, bio si u pravu. Neko kaže bravo, neko mi govori budalo, ali se ne vređam. Mi teramo svoje, bogami, i ja ti glumim dobro. Ako ostane šta para, i meni rod nek'neku diplomu obezbedi. Sad je red na mene, jel tako šefe?“, raportirao je savo.
„Umalo da zaboravim. Bio je vlado kod mate. Glumi opoziciju, malo kritikuje, ne preteruje. Taman da liči da je opozicija, al’ da nas ne ošteti. Kažu mi da narod nije nalegao, gunđa, rekao sam da ne obraćaju pažnju. Mi guramo svoju priču- vlada predstavljamo kao da je nova nada pa kog zaj…ovaj, ubedimo, dobro i jeste. Ova druga opozicija, pitaš? Svađali se cele nedelje, nema tu opasnosti. Više me brinu ove naše guje u nedrima, širi se to, pričaću ti kad se vratiš. Odoh sad, šefe, treba čestitati novinarima dan. Jeste da je nama najbolje kad je mrak, i ja radim na tome, al’ možemo da se pretvaramo“, reče savo i prekinu vezu.
Ukratko, sjajno se zabavlja kancer na društvenom tkivu. Maligne ćelije, doduše, ne znaju da će ih to što bujaju na kraju ubiti, a ovi paraziti ne mare što će opšti kolaps na kraju i njima doći glave. Računaju da je to na dugom štapu. To što otpora nema predstavljaju kao da im dobro ide. I ne haju za to što je društvo na aparatima.
***
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.
Čitaoci reporteri
Podjelite sa ostalim našim čitaocima ono što svakodnevno vidite, sa čime se susrećete, vaše utiske sa putovanja, neobične sutuacije kojima ste prisustvovali i zabilježili ih svojim foto-aparatom tokom ljetovanja, zimovanja, izleta... Pišite nam na našu email adresu:
