I do pet puta moramo kod ljekara da bismo dobilo novu protezu, a sve podatke o nama imaju u bazi, požalili su dobojski amputirci.
Osim što ih dugo čekaju, proteze su i lošeg kvaliteta. Velibor Gligorić jedan od oko 300 dobojskih amputitaca, nosi natkoljenu protezu. U poređenju sa onim u okruženju, ne samo da je teža, nego kaže liči na filmski rekvizit.
“Rađena u inostranstvu teži, 2,8 kg a ortopedsko pomagalo koje sam uradio prošle godine ovdje teži 3,7 kg. Na moje odbijanje proteze ortopedska kuća je smanjila na 3,5 kg. To je 700 grama razlike ili jedan hljeb“, kaže Gligorić.
Kada se nosi po nekoliko sati veliko je opterećenje, a probleme sa kičmom već osjeća. Na iste bolove se žali i Nada Stuhli. Koristi kolica koja joj ne odgovaraju.
“Dodatno opterćuje kvarenje tih kolica zato što pristupačnost u okruženju nije zadovoljavajuća tako da to komplikuje stvar. Ono što se susrećemo kao negativno je što ne postoje servisi za popravku ortopedskih pomagala“, ističe Nada Stuhli, iz Udruženja distrofičara Doboj.
Za nabavku kolica Fond odobrava četiri hiljade, ali udruženja traže hiljadu dvije više, kako bi imali bolja. Život bi im olakšali i transfer lift, električni kreveti i toaletna kolica. Sve primjedbe sročili su u nacrtu izmjena pravilnika o pomagalima i uputili ga nadležnim.
“Gdje smo na neki način zajednički došli do zaključka da je potrebno da se izvrši izmjena i dopuna pravilnika o ortopedskim pomagalima u RS“, poručuje Zoran Panić, korodinator Koalicija organizacija lica sa invaliditetom regije Doboj.
Kampanju za izmjene pravilnika o ortopedskim pomagalima pokrenuli su u aprilu, a različita udruženja dala su prijedloge. Usvajanje izmjena očekuju krajem prvog kvartala naredne godine. Obećanja imaju, ali ih je kažu obeshrabrio novi cjenovnik Fonda, pa u toj instituciji očekuju najviše otpora.
Jesu li zahtjevi realni i mogu li se osobe sa invaliditetom nadati da se makar nekim udovolji iz Fonda kažu da nam na to ne mogu odgovoriti, jer nisu dobili pitanja tog Udruženja.{youtube}Rtuo4gc7GAc|500|400|{/youtube}
