Ovih dana digla se velika prašina oko izbora novog rektora Banjalučkog univerziteta i to, mislim, iz potpuno banalnog razloga. U mnogim napisima pročitao sam da se kandidatu dr Kondiću, aktuelnom dekanu Ekonomskog fakulteta u Banjoj Luci, prigovara što miješa ćirilicu i latinicu, što pojam samoevaluacije poistovjećuje sa „samoovulacijom“ (ili slično tome) i da pojedine Kondićeve rečenične konstrukcije nemaju nikakvog smisla. Jesu li te kritike na mjestu i čemu tolika zluradost kod našeg inače dobroćudnog i trpeljivog naroda? Vratimo se zakratko u našu (ne)daleku prošlost.
Ako je Miloš Obrenović, inače nepismen čovjek, mogao da vlada Srbijom, i to u dva navrata, zašto ne bi polupismeni doktor Kondić mogao da bude makar rektor pomenutog univerziteta, barem u jednom mandatu? Pa valjda je država Srbija ozbiljnija institucija od tamo nekog Banjalučkog univerziteta! Toga je svjestan i gospodin dr Kondić pa se mirne duše uredno prijavio na konkurs. Ja ga u tome potpuno podržavam. Uostalom, u konkursu nigdje nije precizirano da kandidat za rektora mora biti pismen. Dovoljno je da čovjek ima doktorat iz neke naučne oblasti, da je bio na najodgovornijim mjestima u Vladi ili na nekom fakultetu i da ima izraženu volju i patriotsku opredijeljenost za napredak i prosperitet visokog školstva u Republici Srpskoj. Kud ćeš više, ej?! A ovi što cjepidlače i prigovaraju da mu je pismenost slabija strana neka probaju da napišu bolje. Evo ja prvi priznajem da ne znam šta je ispravnije Iran ili Irak, a da ne spominjem neke mnogo zapetljanije jezičke finese.
Dakle, Kondića za rektora i tačka!
