Železnice Srpske pred krajnje neizvesnom godinom, prete ozbiljni potresi. Oglasili su se i sindikati u ŽRS, negodujući što se i pre Vlade i Svetske banke izašlo sa novom sistematizacijom.
Iako nisu "poslušali" Svetsku banku, koja je među uslovima za podršku restrukturiranju Železnica RS preporučila da se broj železničara prepolovi, sasvim je sigurno da će predviđeno smanjenje broja zaposlenih za 300, doneti ozbiljne potrese u preduzeću od posebnog interesa za Srpsku.
Toliko je, naime, planirano manje radnih mesta u nacrtu sistematizacije, koju je Uprava napravila u iščekivanju zvaničnog stava potencijalnih kreditora i nakon toga konkretnog plana Vlade RS, koja je većinski vlasnik preduzeća.
Međutim, već sada, sasvim je izvesno da će naredna 2017. godina za ŽRS biti u pravom smislu izazov. I više od Vlade RS, Svetska banka će, izgleda, imati ključnu ulogu sa svojim stavovima i preporukama, jer je bez finansijske podrške nemoguće razgovarati o bilo čemu kad su Železnice RS u pitanju.
U tom iščekivanju oglasili su se i sindikati u ŽRS, negodujući što se i pre Vlade i Svetske banke izašlo sa novom sistematizacijom.
- Po zakonu je trebalo prvo napraviti plan o zbrinjavanju viška radnika, što nije urađeno. Nismo konsultovani kako bismo sačinili zajedničke kriterije, ali izgleda da Vlada nije želela ni da učestvuje u svemu ovome, već je to prepustila upravi - kaže Zlatko Marin, predsednik Sindikata saobraćajno-transportne delatnosti, jedne od šest sindikalnih organizacija u ŽRS.
Dok ministar saobraćaja i veza Neđo Trninić napominje da je smanjenje broja radnika prvi korak u restrukturiranju, istovremeno "teši" železničare da neće ići na tako sveobuhvatne rezove iz analize Svetske banke.
- Svesni smo situacije u kojoj se nalazimo, ali i toga da su plate i troškovi zaposlenih najveća stavka u rashodima ŽRS i da se mora pristupiti uštedama - kaže generalni direktor ŽRS Dragan Savanović.
TERET
Uz više od 50 miliona maraka nagomilanih gubitaka, veliki teret preduzeću predstavlja i 20 miliona maraka, koliko iznose tužbe čak dve trećine radnika za neisplaćene prinadležnosti i razliku u manje isplaćenim toplim obrocima iz ranijih godina.
