Utvrđeni predlog budžeta i ekonomske politike Srpske za narednu godinu. U državnoj kasi prvi put planirano više od tri milijarde maraka. Solidarnu obavezu imaće i oko 27.000 penzionera.
Vlada Srpske utvrdila je Predlog budžeta za 2016. godinu u iznosu od tri milijarde i 127 miliona maraka, čime je prvi put budžet veći od tri milijarde KM.
Novina je i to da su prvi put u budžet ugrađeni deo prihoda Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja RS i kompletan doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje od 779 miliona KM.
- U nacrtu budžeta bilo je predviđeno 44 miliona KM viška prihoda nad rashodima, ali je posle uvrštavanja svih rashoda na strani Fonda PIO taj finansijski rezultat sveden na nešto više od 10 miliona KM, tako da će razlika od 34 miliona KM povećati potrebu za odgovarajuće dodatno finansiranje - rekao je ministar finansija RS Zoran Tegeltija.
Vlada je usvojila i Predlog zakona o posebnom doprinosu za solidarnost, koji predviđa da će svi zaposleni koji imaju neto platu veću od 500 maraka izdvajati deo novca, po stopi od 0,4 odsto namenjenih za eventualne prirodne nepogode ili pojave koje bi ekonomski oslabile Srpsku.
- Onaj ko ima 500 maraka i više mesečno plaća dve marke, odnosno godišnje 24 marke - pojasnio je Tegeltija.
Na penzije veće od 500 KM plaćao bi se doprinos kao i na plate, odnosno 0,4 odsto.
Tegeltija je rekao da, s obzirom na visinu plata u Srpskoj, više od 50 odsto zaposlenih neće plaćati doprinose solidarnosti, a da će samo oko 27.000 penzionera imati obavezu po ovom osnovu.
Vlada je razmotrila i Predlog odluke dugoročnog i kratkoročnog zaduživanja Srpske, a koji iznosi 460 miliona maraka, odnosno 77 miliona maraka.
U ovim dokumentima su definisani svi izvori finansiranja od MMF, Svetske banke, međunarodnih finansijskih institucija, domaćih i inostranih kreditora i emisija dugoročnih obveznica.
BLAGI RAST ZARADA
Ministri su utvrdili i Predlog ekonomske politike, koja je prvi put od 2012. dobila podršku Ekonomsko-socijalnog saveta, jer je u nju uvršten veliki broj predloga socijalnih partnera. Planirana je pozitivna stopa kretanja industrijske proizvodnje, blagi rast neto plata, kao i smanjenje stope nezaposlenosti. Prvi put biće donet i Akcioni plan za njeno sprovođenje, koji je usaglašeni sa EU i međunarodnim finansijskim institucijama.
