Bila je ovo jedna neinspirativna nedelja, k'o od bede sastavljena. Dok se kalendarski primičemo junu, mentalno i infrastrukturno uspešno klizimo ka ranom srednjem veku. Za evropske milione nam fali bazična pismenost, a mostove održavamo po principu ‘ne pipaj dok ne padne’.
Ako ste bili nekad u neprilici da nezainteresovanog za školu terate da uči, znajte da je Evropskoj uniji isto sa našim vlastima. Hiljadu će razloga naći da ne uče, pardon, ne ispune ono što su obećali.
Zato je BiH ostala bez miliona planiranih za rast i razvoj. “Ništa ja ovde ne bih dirao, bolje od ovoga što imamo nigde nećemo naći”, objasnio bi prosečan nosilac vlasti koji zna samo za benefite, nikako za obaveze.
Od početka je sve išlo kilavo, u zadnji tren. Praktično na guranje evropskih vlasti, koje su istovremeno i kroz prste gledale, usvojena je agenda i dato obećanje da će, za svoje dobro, reformisati sistem da bude pravičniji i funkcionalniji. Ali, avaj. Istog trena se na agendu zaboravilo. Ni jedna obaveza nije ispunjena. I dok su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija obezbedile preko 150 miliona evra za projekte koji će poboljšati kvalitet života građana, za BiH para neće biti. Doduše, nema ni za Srbiju, ali je ona u raljama mafije pa joj je to sad manji problem.
BiH je pustila niz vodu tolike milione. Ako ste mislili da će biti kažnjeni na izborima, onda ne poznajete kako stvari ovde funkcionišu. Demokratija je ovde pokvarena jer nemamo za nju osnovni preduslov, da ne kažem sastojak. Ona zahteva građanina I to obrazovanog. Budući da smo na oba polja tanki, dobili smo ovo što živimo.
Doduše, takav život je ispunjen tenzijom, zato svaki treći stanovnik ima visok pritisak, ali je dobro dok srce kako-tako radi.
Prošle nedelje je radio i most u Gradišci. Samo je sreća ili vidovitost policije sprečila tragediju. Prema slobodnoj interpretaciji, RS nije htela da vrati pare od poreza koje duguje Federaciji, pa je stopirano otvaranje novog graničnog prelaza. Ideja je, dakle, bila vizionarska: ako se stari most sruši, moraće da otvore novi prelaz! Direktiva je prosleđena održavaču puta, tajkunu čiči, koji je žmurio na pukotine koje su se širile. Možda je čak neko i malim prstom pipnuo ogradu i sve se srušilo na put. “Mene pustite, da ja objasnim. Kamere na mene! Jel’ može? Ovo je naša pobeda, otvaramo novi prelaz i sve će ići brzo”, uzbuđeno je vikao i pomalo poskakivao ministar srđan koji je ne tako davno išao po nekim zabitima sa parolom: Granica postoji!
Državna uprava je rekla da nije novi otvoren, nego je stari prebačen na novi. Šta god da je u pitanju, nije rešilo problem jer su vozači kamiona u subotu čekali i po 14 sati.
Jasno je da sistem mari samo za one koji lete, ravnodušan je prema mukama onih koji zemljom hode, makar to bilo na više od četiri točka.
I za sam kraj nedelje nadrealne scene i taktika noja. Dok u Beogradu dvesta hiljada ljudi na ulicama poručuje da im je dosta države kojom upravljaju likovi iz crne hronike, premijer Srbije pakuje kofere i beži u Trebinje na simpozijum endokrinologa. Da ironija bude veća, u danu kada su u Srbiji zaustavljeni svi vozovi kako bi sprečili ljude da dođu na protest, đura je u Trebinju pričao o reinkarnaciji uskotračne pruge. Ako nastavi u tom stilu, od anahronog đure možemo očekivati da će početi da gasi magnet i ultrazvuk i promoviše pijavice i puštanje krvi.
A možda će baš po tome istorija pamtiti ovo vreme u kome sve što bi trebalo da ide napred stoji. Jer, nas već 35 godina ubeđuju da je povratak unazad u stvari razvoj.
***
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.
Čitaoci reporteri
Podjelite sa ostalim našim čitaocima ono što svakodnevno vidite, sa čime se susrećete, vaše utiske sa putovanja, neobične sutuacije kojima ste prisustvovali i zabilježili ih svojim foto-aparatom tokom ljetovanja, zimovanja, izleta... Pišite nam na našu email adresu:
