I BI NEDELJA: Parovi u parlamentu, zašto da ne?

Rijaliti je očito ostavio traga. Gleda ga i onaj ko ne priznaje jer, kako glasa za farmu i parove, tako i na izborima- što luđe i besramnije, to više glasova. Već su ih pune institucije pa se moglo i očekivati da će skupština u jednom trenutku (a to nije kraj), zaličiti na rijaliti, sa sve ljubljenjem. U narednoj epizodi, pardon, sednici, ne bi bilo loše da se donese jorgan, da ne bude baš sve na izvol'te.

Nije kao da imamo neka očekivanja, ipak je to skupština, ali niko nije mogao ni da sanja da će zakonodavno telo zaposesti besramna derišta, da će sedeti jedno drugom u krilu, samo što još nisu razvlačili žvaku i grickali semenke pljujući na pod. Sa druge strane, za slučaj poslanice koja je sela ministru u krilo, a onda ga ljubila, da bi se i iskovrežila na one koji su bili zgroženi, pa onda sve i negirala, čulo se širom regije.

Poslaničin bog je za to vreme slao umirujuće poruke skrivajući radost zbog uspele misije skidanja sa liste sankcionisanih u Americi.

„Jeste da je koštalo, al’ nisu moje pare, pa me baš briga“, sam sa sobom je zadovoljno razmatrao. A koliko će ga zadovoljstvo držati, tek ćemo videti budući da na naplatu stiže sve ono što su godinama radili.

Što se sava tiče, videli smo da ni u šume, za koje je bio zadužen, nije upućen. Šta smo mogli očekivati kada je elektroprivreda u pitanju nego nemoć na delu.

Podviknuo je on preko medija i petru i luki, zapretio da će drugačije pričati u ponedeljak ako se ne oglase i direktori zavisnih preduzeća. Pre toga ga je preveslao kaurin. Rekao da je u šumama sve pod kontrolom. Ako i nije trenutno jer duguju neke milione za plate, biće koliko sutra. Posle je novinarima pričao drugu priču.

Inače, komunikacija je takva da ide preko medija. Savo se, kao nešto ljuti, a ovi mu, kao, podnose izveštaj. U prevodu- za brigu je kasno. Otišao je šaraf što sve drži pa je zadnje utočište gluma. Još jednom se pokazalo da kada nema para, dolazi do tenzija. A naši kućevići, kao da su svi sa kaurinom išli na časove menadžmenta, prodaju resurse jeftino, pa ih otkupljuju po paprenoj ceni. Ali, kao što reče lik sa početka, šta ih briga, nisu njihove pare.

Pametan je radovan. Šećka se po Kini, ugovara neke autoputeve, nikome više ne polaže račune niti ga ko za rukav vuče da treba nešto da brani. A ovde se elektroprivreda raspada. Pojavio se na tv ekranu neki da objasni da on lično surfuje između berzi, dovija se što jeftinije da kupi struju.

„Ništa ne sekirajte, puf, puf, ne posustajem“, dahtao je u mikrofon jednako uzbuđenog novinara. „Biće struje, mada ste uništili elektroprivredu“, korila je mlada nada posrnulog giganta gledaoca zbog koga sada mora da se toliko troši. 

„Šta se to desilo, do juče smo izvozili struju“, ljutio se petar i podviknuo proizvođačima. „Sram vas bilo, ovakvog ste čoveka našli da sekirate. Statutarna obaveza vam je da proizvodite ugalj i struju, a šta ću ja da radim, to vas nije briga“, ljutio se toliko da mu je nos pocrveneo. „Sad namerno neću da dođem u Ugljevik. Nije to što se bojim, nego zato što mi je lepše u mom ličnom džakuziju, a vi stojte na ulici, ako vam je drago. Da ste šta vredeli, bili biste ministar“, poručila je ova reinkarnacija gospođe pompadur, zamotala se u bade mantil i stavila krastavac na oči. 

Bez preterane reakcije prihvatili smo i saznanje da su u Tuzli policajci podvodili maloletnice. U Hercegovini se ne čude jer su tamo uključeni u šverc droge. Sve u svemu, oguglali smo na vesti o tome kako se iza institucija skrivaju službenici koji su do guše u kriminalu.

Svikli na nepravdu, od vlasti ne očekujemo ništa, osim da ne poželi ništa što imamo. Jer, unapred smo izgubili. Onaj ko može, gleda da uskoči u voz korupcije, neće se ono što im treba- napredovanje u službi, dobijeni tender ili zaposlenje, destiti samo od sebe.

Ukratko, nepravdo, ovde je tvoj dom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.