I petao kad ga obore, maše krilima i diže prašinu, a da neće plećata persona poznata i kao metar preko leđa. Kad se slegne, biće jasno da je sve samo predstava, jeftin trik, da je baja još od onomad bivši, kao što smo i rekli.
No, to ne znači da još mnogo toga nije u igri i da u zabranu ne vri. Apetiti rastu, jednako kao i temperatura. Posebno je osetljiv Vlado koga tenzija odmah baca na mikrofon. Samo što je izašao iz kazana i ostavio kutlaču, već je u planovima za novu žurku. Njega trese pozni pubertet, poznat u medicini pod nazivom Pubertatis re-tardus koji i kod mladih eskalira kada tata nije kod kuće, a u poznim godinama podivlja u odsustvu šefa ili kontrole. Elem, kako zvezda glavnog gasne, tako se Vladov entuzijazam uzdiže, prosto čovek ne dozvoljava da se leto završi, a šatori razmontiraju.
„Da se ja pitam, išlo bi se sa jednog zbora na drugi. Evo, svi se vesele kad mene vide, smeju se i pokazju prstom. Zlobni bi rekli da mi se podmevaju, ali mogu samo sebi da se rugaju jer ja umem da napravim atmosferu i da je svima zabavno“, objašnjavao je ovaj ludista koji, za razliku od izvornih koji su lomili mašine kako bi zaustavili industrijalizaciju, razbija monotoniju, a primećeno je i da u poslednje vreme kida živce (u Hercegovini bi rekli i nos) prvom sinu i stranci koja mu je od oca ostala.
Nakon voćkica i cvetića, dakle, lajt verzije estradnih umetnica, ovaj put se nameračio na ozbiljniji kalibar- trbušnu plesačicu i lika sa lascivnim tekstovima. „To je moderno, vole naša deca, a voleće i mene kad vide da sam im to priredio. Može to da smeta samo nekima sa frustracijama, a ja to ne mogu da lečim“, rekao je Vlado osvrćući se na kritike prvog sina koji bi da postane tata.
No, sve do juče verni podanici se migolje. Vide da je trenutak da se osamostale, potraže svoju sreću. Ispipavaju granice, ali ne smeju još do kraja jerbo se dobro poznaju. Nešto od toga nam je, da bismo ih i mi bliže upoznali, otkrila sportsko-kriminalna persona. Utočište je od ruke pravde iz Hrvatske našla baš kod nas. Otkrio je da mu osim lične, ovde pružena i finansijska sigurnost.
„Kakve vi ovde ljude imate, to ja nigde nisam video. Ne mogu više da tajim, moram da otkrijem. To je sjajan tip, široke ruke, velikog srca. Nema kod njega da se nešto premišlja, ne daj bože kaje. Ja mu zatražio 22 miliona, a on kaže- evo ti. To nigde nećeš sresti. Neću da otkrivam o kome se radi, ali je čovek iz Mrkonjića, ima banke, sinove, pravi rakiju, a ima i ovce, ime mu počinje na M, a završava na laden. Ali, ne, ne, nećete ništa više izmamiti od mene“, rekao je ovaj čovek koji se iznebuha, baš u ovom trenutku, ničim izazvan pojavio u medijima da zagolica maštu puka koji se sad samo pita- koliko je njegovo bogatstvo kad 22 miliona daje kao od šale. A sam bogataš je primio poruku da bi se još štošta moglo o njemu saznati, ako bude igrao na drugu kartu.
Nedjelja iza nas nije bila loša samo za glavnog junaka svih priča, glavnog pokrovitelja svih pokrovitelja, pa i mamićevog. I nekadašnji prvi ministar je na mukama. Nikako da postane prvi čovek autoputeva. „Šta još treba da uradim? Promenim statut, odmetne se odbor. Smenim njega, sad izmišljaju nove klipove za točkove. Ako ne bude ove nedelje, počeću i ja da pričam, pa da vidimo šta će biti“, jedio se radovan u svoja četiri zida i svađao sa tv-om.
A na njemu- Savo. Hvali se, priča kako ne staje, nego leti. Čudi se kako je sve u haosu. „Da li je moguće da je elektroprivreda u takvom problemu? Šta kažete, šume u gubicima? Ko vam je to radio, pobogu ljudi?“, iščuđavao se savo premijer i kudio rezultate sava ministra.
„Ne znam čoveka, ali je ovo baš loše. Daću ja poljoprivredu profesorici italijanskog, da to malo uljudi. Žena hoće da radi, već se zaputila na livadu- na prvoj su lekciji, ali, kaže da ovce dobro napreduju. „Zaboraviće se pačija kad se čuje za našu ovčiju školu“, rekla je i dodala da je raspisan konkurs za pesnika koji će to stihovima da ovekoveči.
U nedelji iza nas smo čuli i da je Luka odbio ministarstvo što možda manje govori o Luki, a više o Vladi i njenoj težini u lukinim očima, a možda i legitimnosti.
Za to vreme, dok vam javni servis priča bajke, jedan opšti haos je na sceni. Nikada stvarnija nije bila bajka o carevom novom odelu. Sad tačno znamo i da to nije bila izmišljena priča, nego ironični opis stvarnih dešavanja. Dok mediji ispredaju storiju o sjajnoj odeći, o nezamislivo lepom tkanju, šarama, kvalitetu tkanine, dotle nam se institucije rastaču, a car šeta go. I svi se prave ludi, zvižduću sa rukama u džepovima i gledaju u nebo.
Baštenski patuljci nas uveravaju da nas oči varaju, da ovlaštenja ne znače mnogo. „Niko nama ništa nije zabranio, nego smo mi sami našli potpisivača, da predsednik ne umara ruku. Kulturan, korektan dečko, samo potpisuje, a sve ostalo radi naš predsednik“, otprilike glasi objašnjenje u koje bi poverovale samo veverice.
A suština je da u te ljude i sistem koji predstavljaju više niko poverenja nema. Jedni gledaju da ga koliko god mogu iskoriste, a drugi da ih najmanje ošteti. A svi zajedno čekaju da sve ovo prođe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.
Čitaoci reporteri
Podjelite sa ostalim našim čitaocima ono što svakodnevno vidite, sa čime se susrećete, vaše utiske sa putovanja, neobične sutuacije kojima ste prisustvovali i zabilježili ih svojim foto-aparatom tokom ljetovanja, zimovanja, izleta... Pišite nam na našu email adresu:
