Menu

DARKO LAKIĆ: Prošla su vremena kada su needukovani investitori nasumično kupovali akcije

Darko Lakić, prvi čovjek Penzijskog rezervnog fonda RS, najavljuje da će, i pored sve boljih rezultata koje ostvaruju iz godine u godinu, biti nastavljeno sa restrukturiranjem portfelja koji PREF posjeduje.

Kako kaže, dugoročno posmatrano, broj preduzeća u portfelju PREF-a bi trebalo da bude sveden sa sadašnjih 450 na oko 100 preduzeća.

Četvrta godina poslovanja Penzijskog rezervnog fonda je iza Vas. Kakve rezultate očekujete i šta je obilježilo 2014. godinu u poslovanju PREF-a?

Zadovoljni smo rezultatima koje smo postigli u godini iza nas i preliminarno očekujemo da PREF i u 2014. godini ostvari dobit koja će biti veća nego u 2013. godini, kada smo ostvarili dobit od 7,4 miliona KM. U 2014. godini nastavili smo sa procesom restrukturiranja portfelja i prodali smo pakete akcija u 29 preduzeća, pri čemu je najveća vrijednost postignuta za 8,7 odsto učešća u preduzeću „Celex“ iz Banjaluke, koje smo krajem godine prodali za 1,15 miliona KM. Od osnivanja PREF-a prodali smo pakete akcija u 176 preduzeća i očekujem da u ovoj godini dostignemo 200 prodatih paketa akcija. Prije četiri godine preuzeli smo upravljanje PREF-om sa 770 preduzeća u portfelju, a trenutno u portfelju PREF-a imamo učešće u vlasništvu u 450 preduzeća. Dugoročno posmatrano, broj preduzeća u portfelju PREF-a bi trebalo da bude sveden na oko 100 preduzeća.

Da li proces restrukturiranja portfelja daje rezultate?

Godinu završavamo sa preko 60 miliona KM likvidne imovine u obveznicama, bankarskim depozitima i trezorskim zapisima, od kojih imamo izvjesne prihode od kamata. Da nismo prodavali akcije preduzeća, prihodi od dividendi od tih preduzeća bi bili gotovo simbolični, dok nam prihodi od kamata rastu iz godine u godinu i u 2014. godini smo ostvarili preko 3,6 miliona KM prihoda od kamata. To je najvažniji rezultat naših aktivnosti u prethodne četiri godine. Prihodi od dividendi su u 2014. godini iznosili preko 12 miliona KM, pri čemu su i dalje prihodi od dividende „Telekoma Srpske“ najzaslužniji za dobit koju ostvarujemo, ali, kao što sam rekao, prihodi od kamata su sve značajniji i čine gotovo četvrtinu ukupnih prihoda.

Kako ocjenjujete dešavanja na tržištu kapitala u RS? Kako se čini sa akcijama se veoma malo trguje?

To je očekivano. Od akcija preduzeća u kontinuitetu se trguje samo akcijama „Telekoma Srpske“, s kojima se u 2014. godini trgovalo u vrijednosti od oko 11 miliona KM. Razumljivo je da ima investitora koji ulažu u akcije „Telekoma“, jer one donose oko 12 odsto zarade od dividende, što je značajno više u odnosu na štednju u banci ili na kupovinu obveznica. Trenutno nijedna druga akcija na BL berzi ne nudi takvu zaradu od dividende i očekivano je da nema interesa investitora za akcije preduzeća koja ne ostvaruju dobit i koja ne isplaćuju dividendu. Ove godine imamo pozitivan primjer „Banjalučke pivare“, koja ostvaruje značajno bolje rezultate i te akcije su ostvarile rast i postoji interes za kupovinu, ali relativno mali broj akcija je u opticaju i gotovo da niko od akcionara ne želi da proda te akcije. Prošla su vremena kada su needukovani investitori nasumično kupovali akcije. Dakle, ako bude više preduzeća koja ostvaruju bolje rezultate, isplaćuju dividendu i imaju zavidno korporativno upravljanje, biće i investitora koji će kupovati te akcije.

Šta je sa ostalim akcijama, rekli ste da je u portfelju PREF-a 450 preduzeća. Da li je moguće pronaći investitore za akcije preduzeća koja ne ostvaruju dobit?

Iz dosadašnjeg iskustva izvjesno je da su za manja preduzeća uglavnom zainteresovani većinski akcionari, što je i očekivano. Značajnom broju preduzeća koja imaju nekoliko zaposlenih i prihode od nekoliko desetina hiljada KM i nije mjesto na berzi. Mislim da smo kroz proces privatizacije dobili preveliki broj akcionarskih društava koja su listirana na berzi, što sa sobom nosi ispunjavanje niza obaveza. S toga je proces „izlaska“ sa berze logičan. Naravno, da bi većinski akcionar došao do stopostotnog vlasništva, mora da plati primjerenu cijenu ostalim akcionarima, što u ovim uslovima često nije moguće. Mada, mislim da bi i regulativu koja reguliše proces preuzimanja trebalo olabaviti, ako se mogu tako izraziti. Prethodnih godina, u želji da se onemoguće zloupotrebe na štetu manjinskih akcionara, regulativa je nadograđivana i mislim da smo u nekim segmentima i preregulisali tržište akcija, što donekle smanjuje interes investitora na berzi. Dešavalo se da su akcionari, koji imaju preko 50 odsto vlasništva u preduzeću, imali interes da kupe akcije PREF-a, ali kada izračunaju troškove koje imaju nakon što kupe akcije PREF-a, jer ponovo ulaze u proces preuzimanja, odustajali su od kupovine, što pakete manjinskih akcionara čini manje atraktivnim. Pored toga, postoji jedan problem o kojem se gotovo ne govori, a to je da imamo na desetine hiljada akcionara koji nisu među živima, a kod kojih vlasništvo nad akcijama nije prošlo kroz ostavinsku raspravu, tako da u određenom broju preduzeća nije ni moguće doći do praga od 90 odsto vlasništva pa većinski vlasnici nemaju interes da povećavaju svoje vlasničko učešće.

Ali ključno je da preduzeća koja ostanu na berzi, dakle, ne stotine preduzeća, nego desetine preduzeća, pronađu svoj interes od tržišta kapitala. Ni nakon 12 godina još preduzeća ne finansiraju svoj rast kroz emisije akcija i obveznica, nemamo menadžerskih ugovora gdje se kroz akcije nagrađuju menadžeri koji ostvaruju dobiti, nemamo učešće zaposlenih u dobiti preduzeća i tako dalje.

Dok se akcijama ne trguje značajno, promet obveznicama i trezorskim zapisima kontinuirano raste?

Promet sa dužničkim hartijama od vrijednosti dominira, sve je veća ponuda dužničkih hartija na berzi i poslije 2007. godine ovo je rekordna godina po prometu na Banjalučkoj berzi. U 2014. godini se obveznicama RS trgovalo u ukupnoj vrijednosti od preko 280 miliona KM, a trezorskim zapisima 190 miliona KM. Cijena obveznica emitovanih po osnovu duga za ratnu štetu je i u ovoj godini rasla za oko 10 odsto, ali je prinos i dalje preko osam odsto. Iako je za nas koji smo investitori u te obveznice, svakako u interesu da je prinos što veći, to sa druge strane destimuliše ulaganje u akcije ili u korporativne obveznice. Jer ako imate državne obveznice sa prinosom od osam odsto, onda bi obveznica koju emituje preduzeće trebalo da ima veći prinos, što za preduzeća nije prihvatljivo.

Ostavi komentar

PRAVILA KOMENTARISANJA

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje.

MOLIMO VAS DA PROČITATE SLEDEĆA PRAVILA PRIJE KOMENTARISANJA:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove gradskog portala Dobojski.info. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu redakcija@dobojski.info

nazad na vrh

Sponzorisani članci

MERIDIANBET: Uz Lucky`s 5 osvoji Sony PS4 i fenomenalne bonuse

Lucky`s 5 zaigraj, Sony PS4 i bonuse osvajaj!

BOGATA FUDBALSKA SRIJEDA: Meridain ima fenomenalne kvote za finiš sezone

Interesantno fudbalsko veče je pred nama. Kako se u mnogim ligama bliži kraj sezone, temperatura se ...

MERIDIANBET: Isprati derbi na Čizmi uz fenomenalne kvote

Rivalstvo dva najtrofejnija fudbalska kluba na “Čizmi” smatra se klasikom italijanskog fudbala. Pore...

Nedjeljom uz Meridian i bogatu ponudu do dobitka

Kada ima fudbala, ima svega! Bogata sportska ponuda savršeni je mamac za nedjeljni tiket, a Meridian...

Ekonomija i Privreda

DOBOJ: Od septembra u pogonu fabrika za pocinčavanje (VIDEO)

Investicija na području Doboja, vrijedna 12 miliona maraka, privodi se kraju. Cinkaona koja će u poč...

DOBOJ: Od septembra u pogonu fabrika za pocinčavanje "Dobojineks"

Ministar privrede i preduzetništva Republike Srpske Vjekoslav Petričević posjetio je danas Fabriku z...

Radnici dobili otkaz “poludobrovoljno”, pa se nakon krize vratili na posao

Zabranu obavljanja djelatnosti u periodu krize izazvane pandemijom virusa korona poslodavci su iskor...

DANAS ČEŠLJA INSPEKCIJA U SRPSKOJ: Evo šta će se posebno kontrolisati

Republička uprava za inspekcijske poslove, u saradnji sa inspektorima jedinica lokalne samouprave, u...

DOBOJ: Treći poziv za sufinansiranje kupovine stanova mladim bračnim parovima

Gradska uprava Doboj objavila je danas treći javni poziv za sufinansiranje kupovine ukupno 100 stano...

Pad kreditiranja u Bosni i Hercegovini nastavljen i u maju

Kreditini rast u Bosni i Hercegovini pod uticajem korona krize nastavio je usporavati i u maju, poka...

Pomoć za maj traži više od 2.600 firmi

Poslodavci u Srpskoj zatražili su do sada od Vlade RS da isplati minimalnu platu te doprinose i pore...

PRVE PROCJENE: BDP BiH porastao u prvom tromjesječju 2 posto

Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine ostvario je relani rast u prvom tromjesječju ove godine od...

DOBOJSKI INFO DONOSI: Odluka o dodjeli subvencije za troškove grijanja

Na osnovu člana 82. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik Republike Srpke“ broj: 9...

Srpska planira garantovati za dugove malih i srednjih firmi

Vlada Republike Srpske namjerava da donese garantni program podrške privredi, odnosno da daje garanc...

DOBOJ: Vlada RS uplatila tranšu od 1.875.000 KM

Vlada Republike Srpske uplatila je danas gradu Doboju tranšu od 1.875.000 KM, zahvaljujući čemu će o...

Uskoro novi model fiskalizacije u Srpskoj

„Majstori“ umanjivanja faktura, štimanja i neizdavanja računa i prilično zastario sistem koji to omo...

KO ĆE BITI ENERGETSKI ZAŠTIĆEN KUPAC Nikom neće biti ugrožen život zbog računa za struju

Kada novi Zakon o električnoj energiji stupi na snagu, niko u Srpskoj više neće doći u situaciju da ...

DOBOJ: Polaznice projekta podrške ruralnom stanovništvu dobile diplome

Danas su svečano uručene diplome za 20 korisnica projekta "Podrška ruralnom stanovništvu u generisan...

BiH po kupovnoj moći ponovo na evropskom dnu

Bosna i Hercegovina je po blagostanju ponovo na samom evropskom dnu, rame uz rame s Albanijom, pokaz...

Dijele 10 miliona KM za zapošljavanje bez kriterijuma

Zavod za zapošljavanje Republike Srpske ni ove godine nije odustao od prakse dijeljenja novca kao po...