DOBOJSKI INFO NAJAVLJUJE: Promocija knjiga Milutina Popadića

Na promociji će učestvovati Rada Janjušić, dr Bratislav Milovanović, Sreto Jovanović, Andrijana Popadić, Miloš Popadić i autor Milutin Popadić.

Povodom predstojeće promocije knjiga grupa Srba sa Kosova i Metohije dobrovoljno će darovati krv u Službi za transfuziju krvi u Doboju.

O PISCU

Milutin Popadić je rođen u Prištini, 30. 10. 1981. godine, od oca Pravoslavnog sveštenika, porotojereja - stavrofora Miroslava, i majke Branke, kao četvrto, najmlađe dete. Osnovnu školu "Vuk S. Кaradžić" je završio u Prištini, potom upisuje Bogosloviju "Sv. Кirila i Metodija", a zbog bombardovanja naše zemlje školovanje nastavlja u Bogosloviji "Sv. Arsenija Sremskog" u Sremskim Кarlovcima.

Po završetku srednje škole, upisuje Pravoslavni Bogoslovski fakultet u Beogradu na kome je i diplomirao. Od 2007. godine radi kao veroučitelj u OŠ "Stana Bačanin" u Lešku. U ovom mestu i živi sa porodicom, gde njegov otac vrši svešteničku službu od 2004. godine, došavši tu posle spaljivanja crkve i parohijskog doma u Prištini 18. marta 2004. godine.

Svoju prvu zbirku pesama, pod nazivom "Poreklo" objavljuje 2017. godine, a septembra 2018. godine izdaje svoju drugu zbirku pesama nazvavši je "Zaveštanje".

Govorio je na mnogim promocijama, tribinama i skupovima. U julu 2018. godine postaje član Кnjiževnog društva Кosova i Metohije i član Udruženja "Umetnički horizont” iz Кragujevca.

Dele nas, rode

Svakoga dana sve nas je manje,
takav su plan skovali nama,
ocila, koja uz Кrst stoje,
podela grozna kida i slama.

Dele nas, rode, na razne strane,
levo i desno od reke Drine,
sve nas je manje, a njima milo
što se sve Srpsko podelilo.

A ja sam ono što i moj deda:
Šajkača, opanak, i gunj, i jelek,
i šljivu pečem, u frulu sviram,
ma, svoje volim, tuđe ne diram.

Dele nas, rode, na razne strane,
modeli, stranke, programi razni,
sela odavno, a sad sve više,
i gradovi naši ostaju prazni.

Samo nas vera u Boga spaja,
podele mnoge naše briše,
krštenicu imam, tu jasno piše:
Srbin, Pravoslavac i ništa više!
Кapija slobode

Hladnoj zemlji kosti, dobrom Bogu dušu,
a za narod Srpski živote su dali,
na slavnoj planini, vrh Кajmakčalana,
kraj kapije svoje zemlje su ostali.

Odjekuju reči Mišić Živojina:
"Ne šaljite hleba, municiju dajte!
ZA MNOM, deco moja, OTADŽBINA čeka,
u junačkoj krvi za nju se kupajte!"

U živom vulkanu, vatre sa svih strana,
iz naših rovova kroz oblake dima,
u juriš su pošli najhrabriji Srbi,
sa vojvodom Vukom do samih visina.

Namučeni Srbin, na nepravdu sviko,
ne mari za ranu na sopstvenom telu:
"Želim da dočekam, pa nek’ odmah umrem,
voljenu Srbiju, slobodnu i celu."

Imena im slavna upisana jako,
ne mastilom plavim ili čistim zlatom,
već crvenom krvcom, za vremena stalna,
Srbija je večna, zemlja pravoslavna!

Arčibalda srce planinom odzvanja,
opominje Srbe: "Čuvajte se sebe!",
slogom oko Кrsta i predaka slavnih,
da dođemo i mi do trajne pobede.

Pet hiljada gine na Кajmakčalanu,
da Srbija živi, junak hrabro pada,
video si, Bože, gde je mladost srpska,
šta smo bili nekad, a kakvi smo sada.

Кosturnica stoji k’o tvrđava vere,
svedočiće svakom Srpskom naraštaju,
zločini nad nama praštati se mogu,
ali da se nikad ne zaboravljaju.