DOBOJ: Do kraja godine 500 radnika manje u "Željeznicama RS"

Na sastanku su bili Neđo Trninić, ministar saobraćaja i veza RS, Dragan Savanović, v.d. direktora ŽRS, te Tatjana Proskurjakova, šef Kancelarije Svjetske banke za BiH i Crnu Goru. Objašnjavajući plan restrukturiranja, potvrđeno je ranije pisanje "Nezavisnih" o lex specialisu, zakonu kojim će jednim dijelom biti riješeno pitanje viška radnika tako što će svi oni koji imaju godine staža bez obzira na godine života moći u penziju.

Takođe, s obzirom na to da plan predviđa tri komponente - vlasničku, finansijsku i organizacionu restrukturizaciju, posebnim zakonom će biti riješeno i pitanje malih akcionara.

"Vlasnička komponenta se odnosi na konverziju duga od 130 miliona KM prema Vladi u kapital, čime bi Vlada postala vlasnik preduzeća. Lex specialisom bi bilo regulisano i pitanje akcionara koji trenutno imaju 21 odsto udjela u kapitalu preduzeća, što je bilo dosta nespretno urađeno, a koji bi sada trebalo da budu svedeni na jedan ili manje od jedan odsto", kaže Trninić.

On ističe da će sve biti rađeno u skladu s pravilima, a da posebni zakon, koji mnogi smatraju spornim, neće biti donošen da bismo u RS imali grupu privilegovanih radnika, nego jer je to jedini način da dođu do cilja.

Novinare je interesovalo i što je firma dovedena u veoma teško stanje pa se tek onda posegnulo za restrukturizacijom.

"Možda situacija nije bila sazrela, možda smo mi hrabriji nego što je neko prije bio. Veliki je ovo posao, očekujemo otpore, ali mora se završiti ako želimo da firma bude samoodrživa i profitabilna", kazao je Trninić.

U prvu ruku, troškovi dugovanja prema radnicima te otpremnine, kao i dugovi prema državi, iznose oko 200 miliona KM. Nakon toga još 600 miliona je potrebno za infrastrukturu, a 200 miliona za vagone, lokomotive i ostale sisteme. Sve u svemu, skoro milijardu KM u narednih deset godina.

Savanović je rekao da u ŽRS trenutno radi oko 3.000 radnika i da je procesom restrukturiranja planirano smanjenje za oko još 1.000.

On je objasnio da će do kraja godine biti smanjen broj radnika za oko 500, te da se kriterijumi na osnovu kojih će biti prekinut radni odnos usaglašava sa sindikatima.

"Mi smo u prethodnom periodu bili preduzeće koje je rješavalo socijalna pitanja građana, zbog toga imamo i viška radne snage", kaže Savanović.

Proskurjakova je rekla da postoji način na koji ovo preduzeće neće predstavljati opterećenje za javne finansije, nego čak i prednost za privredu i ekonomiju RS.

"Budite uvjereni u to, dobra vijest je što niste sami, pomoći ćemo vam u restrukturiranju. Ovaj projekat je veoma važan za rad Svjetske banke u BiH jer je ovo prvo restrukturiranje preduzeća u državnom vlasništvu koje podržavamo u ovoj zemlji", rekla je Proskurjakova.