DOBOJ: Ozrenci proizvode francuska vina

Jadan od pionira u vinogradarstvu na Ozrenu je doktor poljoprivrede Dragiša Marković iz Pridjela. On pojašnjava da zahvaljujući pogodnoj klimi ovo podneblje ima dobru perspektivu u daljoj proizvodnji i preradi grožđa.

- Podgorinu Ozren karakteriše blaga kontinentalna klima pod uticajem reka Bosne, Spreče i jezera Modrac. Blage padine i povoljna ekspozicija idealne su za vinogradarsku proizvodnju, kaže Marković.

On podsjeća da su vinogradi bili obeležje ovog kraja do sredine prošlog veka, kada su iskrčeni kao deo reformi i reonizacije tadašnje države. O nekadašnjoj slavi najbolje svedoči činjenica da svako selo na Ozrenu ima bar jednu parcelu, koja se i danas naziva, ali i u zemljišnim knjigama vodi kao “Vinograd”.

- Mi to nosimo u krvi. Ljubav za grožđem i dobrim vinom opredijelila je nekoliko entuzijasta Ozrena da se ponovo okušaju u vinogradarskoj proizvodnji, navodi Marković.

Sam Marković je jedan od prvih, koji je na svojoj očevini zasadio oko 600 čokota raznih svjetski priznatih i poznatih sorti, među kojima dominira sovinjon caberne i game bojadiser. Ideja je ubrzo dobro prihvaćena, pa se svakim danom sve više meštana ozrenskih sela odlučuje za početak ovog “biznisa”.

- Budućnost je u svim oblicima poljoprivrede i proizvodnje hrane. Dobrim planom, kao što je ovaj, treba najpre odrediti šta će na određenom lokalitetu davati najbolji prinos, smatra Ognjen Mitrović, odbornik Skupštine Doboja.

Mitrović, koji takođe živi na Ozrenu, kaže da je zbog loše procene pre nekoliko godina zasadio voćnjak kruške “Viljamovke”. Rod je slab, zbog nepravilnog položaja, koji bi možda drugoj sorti odgovarao, pa Mitrović savetuje da se budući vinogradari i voćari obavezno posavetuju sa stručnjakom.

- Neki od mojih prijatelja su već krenuli sa uzgojom grožđa i to je i moj plan. Već vršim pripreme i ubrzo ću početi sa manjim zasadom, priča Mitrović.

U Ozrenskim selima su svesni da je donji prag rentabilnosti u vinogradarstvu zasad na oko 2 hektara i da mali vinogradi nemaju veliku perspektivu, izuzev ako se vinogradari ne udruže. Entuzijazam i želja za proizvodnjom vrhunskog grožđa i dobrog vina za sada ide upravo u tom pravcu, pa se čak razmišlja i o formiranju svojevrsne zadruge. To bi pomoglo postojećim vinogradarima, ali i zainteresovalo nove meštane Ozrena, koji imaju zemljište, da se okušaju u ovom poslu.

Imamo bolje vino od Slovenaca

Vinogradari sa Ozrena tvrde da je vino koje proizvode daleko bolje od vina iz Slovenije, koje građani RS kupuju u trgovinama. “Naš moto je: ako može hladna i visoka Slovenije zašto to nebi mogao Ozren, jer su naši agroekološki uslovi sigurno bolji”, poručuje Dragiša Marković.