Menu

Lična i narodna inicijativa

Potrebno je da široki slojevi naši, naročito narodna inteligencija, dođe do opštega uverenja: da našu sudbu neće promeniti, da našu budućnost neće stvoriti ni vladari ni kongresi, no da ćemo mi sami biti kovači svoje sreće, da će nam biti onako kakvi smo mi sami, koliko vredimo, koliko možemo sami da učinimo.

Jovan Skerlić (1877-1914)

Svi oni koji su pisali o Slovenima kao rasi konstatovali su kod njih jednu opštu crtu: slabu volju, nedostatak lične inicijative, pasivnost, nesposobnost za dug napor i istrajan rad. Na te kobne osobine cele slovenske rase mislio je Turgenjev kada je pisao, da je Rus »započet, a nedovršen čovek«, i na to isto ciljaju nemački sociolozi i antropolozi sumnjive naučne vrednosti kada pišu o »inferiornosti slovenske rase«. Te osobine, koje su mnogo više posledica političkog i socijalnoga stanja u toku vekova, no neke stalne, urođene duševne crte, ipak su jedna nepobitna činjenica o kojoj se vrlo mnogo mora voditi računa.

Kod nas Srba ta slovenska apatičnost i pasivnost još je pojačana uticajem orijentalskoga fatalizma. Na našu neizmernu nesreću mi smo četiri ili pet vekova robovali pod jednom orijentalskom rasom. I turski javašluk i muhamedanski kismet ostavili su jaka traga na našem narodnom karakteru. Na našu slovensku pasivnost nakalemljen je orijentalski fatalizam, – i po osobinama naše rase i pod uticajem spoljnih prilika, mi smo postali jedan narod, čija se energija uvek samo pokazivala na mahove, koji u radu ne pokazuje istrajnost, koji još nema onoga, što moderne narode čini jakim i velikim: lično pregnuće, istrajnost u radu.

Možda ništa nije žalosnije no promatrati naš javni i duševni život poslednjih nekoliko desetina godina. Ako bi se htela da da kratka karakteristika duševnoga stanja današnjega Srbina, moglo bi se reći, da on računa pre na sve i na svakoga samo ne na sama sebe. Godinama su naši političari, naši listovi, celo naše javno mnenje, očekivali spas srpskoga naroda od nepredviđenih političkih katastrofa, od dobre volje careva i kraljeva i od rešenja kabineta i kongresa. Godinama su naši listovi bili ispunjavani opširnim izveštajima o vladarskim sastancima i »verodostojnim« saopštenjima šta se tom prilikom govorilo o srpskom narodu. Nekoliko pokolenja naših patili su od manije da u svakom sastanku kancelara i ministara, od svakog diplomatskog kongresa, naivno očekuju rešenje srpskog pitanja. I godine su prolazile, vladari izmenjivali svoje zdravice, diplomati su potpisivali svoje protokole, a mi smo ostajali uvek kao jedna mala količina o kojoj se samo toliko vodilo računa, koliko je trebalo da se ovde-onde kojim gramom pretegne na diplomatskim terazijama, bili smo pritiskivani i potiskivani na svim linijama i doživljavali sadašnje nacionalne udare, kao 1878. godine.

Isto tako kao što smo za naše nacionalne ideale sve očekivali od vladara i diplomata, isto tako smo godinama u našim unutrašnjim stvarima sve očekivali od države. Srbin, koji je strastan političar, sveo je svoj politički život na usku politiku sićušnih ličnih ambicija i bednih lokalnih interesa. Kod nas se misli da je dovoljno poslati ovoga ili onoga čoveka u skupštinu ili opštinu, pa je time ispunjena sva građanska dužnost, posle toga treba skrstiti spokojno ruke, i očekivati da, kao ono u zemlji Dembeliji, poteče reka od meda i mleka, i da pečene ševe počnu padati sa neba. Javne akcije svode se kod nas na formalno vršenje biračkog prava. Mi sve očekujemo od naših izbranika i od države. Zaboravljalo se i zaboravlja se uvek da jedan izabranik utoliko znači i toliko može ukoliko je podržavan od velike mase svojih birača i ukoliko stvarno predstavlja njihove određene ideje i težnje. Smetalo se sa uma da u današnjem demokratskom dobu, država to smo mi, mi, njeni građani, i kakvi smo mi takva je i ona, koliko mi vredimo toliko i ona vredi. Na taj način, u tom praznom očekivanju da će sama država voditi naše stvari, učiniti sve što nama treba, mi smo uspavljivali našu energiju, dizali ruke od javnih poslova, puštali stvari da idu kako idu, zadovoljavajući se samo praznom, jalovom kritikom, u čemu se jedino ne umorimo i u čemu smo odista bez premca.

Jedna od najvećih i najpotrebnijih reformi u našem opštem narodnom životu jeste preobražaj našega duha, našega shvatanja nacionalnog i političkog rada. Stvarnost nam je brutalno jasno pokazala da ne valja kako smo do sada radili. I sada mesto zapevanja i uzajamnih okrivljavanja, treba se lečiti od zla od kojega smo stradali. To zlo, to je naša slovenska pasivnost i orijentalski fatalizam, to je što mi očekujemo od svakog drugog da vodi našu brigu i što mi sami ne radimo za naše nacionalne i političke interese. Ne ostaje nam ništa drugo no vraćati se savetu stare narodne mudrosti: u se i u svoje kljuse! Ne treba se više zabavljati bajkama o carevima i kongresima, ne treba dobitak i napredak očekivati od one velike apstrakcije, koja se zove država. Valja jsdnom za svagda biti načisto sa tim: da ćemo kao nacija imati toliko prava i izgleda za uspeh ukoliko budemo jaki, a da će naša država, naše društvo, naša opština utoliko bolje napredovati ukoliko svaki pojedinac bude zauzimljiviji u javnom radu i predaniji u opštem dobru.

Ono što je u ovaj mah nama najpotrebnije, ono što je jedini lek svima našim mnogobrojnim neduzima, to je razvijanje te lične i narodne inicijative, buđenje zaspalih snaga u celom narodu i u svakom pojedincu. Ostavimo mi careve i kancelare da izigravaju i dalje svoje komedije međunarodnoga prava, dobrih susedskih odnosa i miroljubivih osećanja. Gledajmo mi svoju brigu i radimo ono što sami možemo postići. Srpski narod neće podići milost vladara ni kombinacije diplomata no njegova sposobnost za život, njegova rođena snaga, jedino njegovi napori i žrtve. Danas narod kao i pojedinci vrede i znače onoliko koliko pokazuju volje i sposobnosti za život. Pasivnim i slabim narodima danas nema više mesta u istoriji!

Svaki bolji i razvijeniji naš čovek, pa ma kojoj društvenoj klasi pripadao, ne sme više stajati skrštenih ruku, kritikovati i čekati. Ličnost u srpskom društvu treba da razvije svu svoju energiju, da uloži svu svoju snagu u javne poslove. Srpski narod je uvek imao velikih istorijskih ideala, kod nas je bilo toliko lepih i zvučnih programa, i ko bi mogao izbrojati šta smo mi lepih reči prosuli! Ono što je nama oskudevalo, to je bila sposobnost da se sa carstva fraze siđe na polje realnoga rada.

Bilo bi nepravično reći da kod nas nema nikakvih predznaka razumnoga i plodnog ličnog pregnuća, privatne inicijative. Poslednjih godina se kod nas javilo nekoliko ustanova, koje predskazuju novi duh u našem društvu, tako zemljoradničke zadruge, trgovačka i zanatlijska udruženja, »Prosvjeta«, »Srpska zora«, »Privrednik«, »Kulturna Liga«, »Narodna Odbrana«, narodne čitaonice i knjižnice, gimnastička društva, kursevi za nepismene i tako dalje. Skupo ctečena iskustva su nam koristila, sve nam pokazuje da se kod nas počinju buditi one velike istine od kojih narodi danas žive i napreduju. Potrebno je da široki slojevi naši, naročito narodna inteligencija, dođe do opštega uverenja: da našu sudbu neće promeniti, da našu budućnost neće stvoriti ni vladari ni kongresi, no da ćemo mi sami biti kovači svoje sreće, da će nam biti onako kakvi smo mi sami, koliko vredimo, koliko možemo sami da učinimo. »Obdelavati svoj vrt«, — to je bila najviša mudrost života koju je Volter pojedincu preporučivao. »Obdelavati svoj vrt«, raditi ono što se može u svom najužem krugu, prilagati svoju udovičku lepotu, donositi svoj skromni kamen za opštu narodnu zgradu, to je ono što današnji Srbin najpametnije i najsigurnije može raditi. U teškim i sudbonosnim prilikama, u kojima se srpski narod danas nalazi, u ovom istorijskom dobu kada se rešava sva budućnost našega plemena, niko među nama nije izlišan, najmanja pomoć nije za odbacivanje. Od tih potočića male lične snage i malenog rada u skromnim granicama stvara se velika reka nacionalne energije, reka koju nikakve brane ne mogu zadržati... Od lične inicijative i kolektivnog rada žive i napreduju današnji narodi, i mi drugoga puta nemamo no da činimo kako su drugi činili i kako drugi čine.

Italija će raditi sama za se, govorili su talijanski rodoljubi pre pola veka. Srpski narod treba da radi sam za sebe, sa dubokim uverenjem: Pomozi se, jer ti niko drugi neće pomoći!

Ženeva, jula 1910.

Izvor: Jovan Skerlić Feljtoni, skice, razgovori, Sabrana dela Jovana Skerlića, knj. 7, prir. Midhat Begić, Prosveta, Beograd 1964. god.

Ostavi komentar

PRAVILA KOMENTARISANJA

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje.

MOLIMO VAS DA PROČITATE SLEDEĆA PRAVILA PRIJE KOMENTARISANJA:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove gradskog portala Dobojski.info. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu redakcija@dobojski.info

nazad na vrh

Sponzorisani članci

Prev Next
SVJETSKA EKSKLUZIVA: Trke konja i pasa UŽIVO!

Jedini u BiH donosimo adrenalinsku zabavu bez premca! Trke konja i pasa uživo sa trkališta!

Meridian BOGOVI! Fond nagrada od čak 40.000 KM!

Bogovi Slotova, na Meridian Online kazinu, pružaju jedinstvenu priliku da uzmete svoj dio bogovskog ...

Kompanija Meridian: Paket pomoći za osvježenje uz zahvalnost uručen zdravstvenim radnicima bolnice „Sveti Apostol Luka“ u Doboju

Cijeniti život i zdravlje u vremenu u kojem živimo i poslujemo je postala najvažnija obaveza svih na...

VIKEND EKSPLOZIJA: Lige petice sa specijalnim bonusima!

Samo u sportskoj kladionici Meridian, imate priliku za IGRU BEZ RIZIKA!

LIGA EVROPE: Revanš utakmice za prolaz u nokaut fazu! Extra bonusi!

Samo sportska kladionica Meridian pruža priliku za IGRU BEZ RIZIKA! Poklon od 20 KM!

Meridian Online Kazino: Mascot kazino turnir sa fenomenalnim nagradnim fondom!

Meridian Online Kazino i Mascot pripremili su turnir sa nagradnim fondom od 2.000 KM!

LIGA ŠAMPIONA: Najelitnije takmičenje Evrope sa najelitnijim bonusom od 1.001%!

Isključivo u sportskoj kladionici Meridian, imaš priliku da uzmeš bonus od 20 KM za igru BEZ RIZIKA!...

Meridian Online Kazino: 30.000 KM! Nagradni fond iz snova!

Zavrti spinove Leap slotova i osvoji atraktivne bonuse!

DAN DERBIJA: Liverpul – Lester i Napoli – Milan sa 200% EXTRA BONUSOM!

Samo u sportskoj kladionici Meridian, postoji klađenje BEZ RIZIKA! Ko sve želi bonus?

VIKEND FUDBAL: Španski derbi Atletiko Madrid – Barselona

Da li neko možda želi ovaj vikend da dobije 20 KM na poklon za klađenje BEZ RIZIKA?

Meridian Online Kazino: Kišovita jesen donosi 50.000 EURA!

Meridian Online Kazino donosi NAJVRELIJU JESEN IKADA! Jesen od 50.000 EURA!

Meridian Online Kazino: Maestralni dobitak „profesora za spinove“!

Meridian Online Kazino ovog puta obradovao je igrača iz Mostara, fenomenalnim dobitkom od 9.000 KM! ...

MERIDIAN: Bonus do 1.000% za veče LIGE NACIJA!

Samo u Meridianu svi „vrište“ kad ugledaju bonuse! Nevjerovatnih 1.000%!

EUROKUP: PARTIZAN – UNIKS! 200% EXTRA BONUS!

Zaigraj u Meridianu sa 200% EXTRA BONUSOM! Registruj se i uzmi bonus za klađenje BEZ RIZIKA!

MERIDIAN: Igrač iz Bijeljine sa četiri para povezao fantastičnu kvotu i ostvario fenomenalan DOBITAK!

Svi aplauz za igrača iz Bijeljine. Instinkt za golove ostvario mu je fenomenalan dobitak! Čestitamo ...

LIGA NACIJA: DAN DERBIJA! Portugal – Francuska sa bonusom od 200%!

Sportska kladionica Meridian pripemila je fenomenalne bonuse od 200% za uplate i nevjerovatnih 1.000...

Kultura i Obrazovanje

Znate li koje države najviše ulažu u razvoj i istraživanja

Podaci Svjetske banke iz 2017. i 2018. godine pokazale su kojih deset država ulaže najviše finansijs...

DOBOJ: Otvorena izložba "Umjetnik kao mitolog"

U Doboju je sinoć svečano otvorena izložba likovnih radova "Umjetnik kao mitolog" Miloša Vujića iz B...

DOBOJ: Đaci opet u školskim klupama

U svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srpskoj danas je nastavljena nastava, osim u onim koj...

OBJAVLJENA KNJIGA O SVEŠTENIKU VUKAŠINU SIROVINI Zapisi o Krnjinu sačuvani od zaborava

U izdanju Istraživačkog centra (IC) „Iskon“ iz Banjaluke objavljena je knjiga „Vukašin Sirovina (190...

ŠKOLE SPREMNE ZA UČENIKE Od sutra nastava u đačkim klupama, ali ne za sve

U svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srpskoj od sutra će biti nastavljena nastava, osim u ...

MINISTARSTVO NIJEMO NA UTVRĐENE NEZAKONITOSTI: Kako se u Srpskoj stiču akademska zvanja?

Prošlogodišnje obećanje ministra za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društ...

Besplatni udžbenici biće putem interneta dostupni i đacima u Srpskoj

Srpski profesor Aleksandar Kavčić, jedan od vodećih informatičara u svijetu, koji dio milionske odšt...

VRIJEME JE ZA „BUĐENJE“ Umjetnost je reklama za ono što je stvarno važno

Izložba umjetnice Jelene Medić „Budni“ donijela je svjetlost u gradove BiH, dva dana nakon izbora. U...