Menu

BORO KAPETANOVIĆ: O ratu su najviše pisali izdajnici i dezerteri

  • Autor  Frontal rs
  • 1 komentar
BORO KAPETANOVIĆ: O ratu su najviše pisali izdajnici i dezerteri

U odsudnim trenucima, ako nisi sa svojim narodom, nisi ni sa Bogom. Ratnici lakše ratuju nego što pričaju o ratu. U ratu nema spasa – stradaju i mudri i ludi. Država ti se pretvori u kasarnu i šta onda? Plakati, ali u ratu je od suza, pa makar bile zlatne, slaba vajda. Prođeš kroz more i blata i šta vidiš deset godina kasnije? Vidiš da su o ratu najviše pisali izdajnici i dezerteri.

Nijedan razgovor sa banjolučkim pjesnikom Borom Kapetanovićem ne može biti – dosadan. Jedan od rijetkih pjesnika koji je i zaista ratovao, vukući se godinama po rovovima širom BiH, Kapetanović danas živi u Mađiru, cinično sretan što je dočekao 60 godina i pravo na borački dodatak.

U ratu ste, kao i toliki drugi, izgubili zavičaj. Da li ste uspjeli da ga ponovo pronađete, makar i u poeziji?

Nisam. Kad pišem o zavičaju ne nedostaju mi reči, već zavičaj. Osjećam se kao riba koja živi na drvetu. Jedno vreme moje jedino žensko društvo bile su krave i gladne mušice po izbegličkim kućama. Taj vagon mraka ne može se fotografisati, niti opisati bez straha i panike. Znao sam: ako je poštenje jedina ozbiljna stvar u životu, onda je pisanje jedina neozbiljna stvar koja je poštena. Ono što sam imao da kažem o ratu, nalazi se u pesmama. Ostalo je čisti višak.

Pa ipak, iako ste cijeli rat proveli skačući sa linije na liniju, o ratu niste mnogo pisali. Zašto?

Niko od nas u rat nije otišao po ordene i medalje, po poni bicikle i kristalne lustere. Niti da se udeblja, niti da se sunča. Niti da se pravi važan u uniformi. Niti zato što smo nekoga mrzeli, vjeruj mi. U ratu je od suza, pa marak one bile i zlatne, slaba vajda. Onaj koji je one zime vidio led od ljudskih suza, koji je rov krpio mesečinom, a kopao viljuškom, koji je veliku nuždu obavljao ležeći, koji ti je po najvećem mraku pokazivao sliku deteta i žene, koji je doručkovao minsko polje, ručao kuršume, a večerao vatru iz „brovinga“, koji je, u prikolici teretnog kamiona, išao na front i pevao „Tri livade, nigde lada nema“, koji je svoje sledovanje hrane delio sa izgladnelim psom – on zna da sreća nema ukus mesa, nego ukus rova. Zato sam, kada sam već i pisao o ratu, uglavnom pisao o rovovima.

Nedavno ste bili u najužem izboru za nagradu „Skender Kulenović“, ali Vas je ona ipak mimoišla. Kako se osjeća pisac kada ne dobije nagradu?

Da li je Mesi bio najbolji prošle godine? Ne znam, možda i nije, ali ipak. Najviše cenim one koji nagrade odbijaju. Malo manje one koji ih primaju retko i neredovno, ostali, u koje ubrajam i sebe, lepo su vaspitani momci koji pre svega zbog lepog kućnog vaspitanja nisu bili u stanju da odole. A kad su shvatili da se poseban može biti i na drugi način, već je bilo kasno. Kad ih dobiju, kulturno kažu: „Hvala“.

Da li trenutno, barem što se kulture tiče, živimo u društvo amaterizma i diletantizma?

Najviše kukaju oni koji imaju najmanje razloga za kukanje. Kad vide ko sve kuka, oni što bi baš trebali kukati – ne kukaju. Sramota ih. Sad je u modi da kada ti je nikako, kažeš da ti je super, a kad ti je super, kažeš kako gore ne može biti. Nas ne brine što smo nepismeni, nego što smo siromašni. Ovaj narod teže podnosi ako mu nestane kartica za mobilni telefon, nego sloboda. Ako je i imao nekakav stil života, danas je i bez njega ostao. Verujem da mu je teško. Ali to ne znači da ima pravo da se budaleše!

Naše su vrijednosti, dakle, u potpunosti poništene?

Koliko god da se današnji čovjek trudi da postane magarac i koliko god da je moderna civilizacija tog čoveka obogaljila i koliko god sve izgledalo bezizlazno, pesnik ovoga vremena ne sme smetnuti s uma da se spas od Svevišnjeg ne traži mobilnim telefonom, da Sveti Petar nema stranicu na internetu i da Bogorodica ne peva na „Pinku“.

Često ste govorili da se nedaroviti prvi pozivaju na uslove u kojima žive i stvaraju. Na šta ste konkretno mislili?

Pravom konju ne trebaju praporci. Ni pravom pesniku uslovi. Uslovi su za manekene i balerine. Kada je nastajao „Ep o Gilgamešu“ nije bilo uslova. Kakve je uslove imao Homer kada je smozgao prvi stih „Ilijade“? Šta je sa uslovima Fjodora Mihajloviča kada je zapisivao „Zapise iz mrtvog doma“? Kada je pisanje u pitanju, nekome je uslov i loga ispod žalosne vrbe, a nekome ni Luj XVI ne može pomoći.

Da li je umjetnost u Republici Srpskoj stradala? Postoji li ona još uvijek? Prepoznajete li nasumične bljeskove?

Svi pevaju, a poezije nikad manje. K’o ludi Simo u doboš i dame i domaćice, i dimnjačari i drvoseče, sve udarilo u pevaniju. Ali poezije nije cepanje drva. Sekiru u ruke, pa udri. Niti krečenje štale. Četku u ruku, pa maži. Da je do pletenja priglavaka, moja pokojna baba nadmašila bi Šekspira. A kad bi bilo samo do inspiracije i mašte svaka bi učenica Više turističke natpevala Nerudu. Svakoj ucveljenoj udovici koja nešto srimuje skloni smo posvedočiti božanski dar. Prava pesnička olimpijada. Šljamizam. Sa druge strane, svi traže pare da bi postali umetnici. Postanite vi, gospodo, umetnici, pa ćete dobiti pare.

Koliko je za takav „poredak stvari“ kriva kritika?

Kad bi ovaj narod što čita „Sportske novosti“, „Gloriju“, „Svet“ i „Skandal“ znao koliko je srećan što ne čita književnu kritiku u Srpskoj!

A vlasti? Oni kojima je posao da čuvaju kulturu u Srpskoj?

Primetio sam da naši radnici u kulturi više brinu o plati i godišnjem odmoru nego o kulturi. Zarade li oni te pare? Moje je mišljenje da ih dobijaju više nego što ih zarađuju. S te strane oni našem Ministarstvu za kulturu moraju biti zahvalni. A nisu. Uglavnom su to ljudi podjednakog neznanja. Dopušteno im je da rade šta hoće i kako hoće. A ne znaju ni šta hoće ni kako hoće. Pa onda obično bude kako ispadne. A ispada tako da su nezadovoljni i oni i njihovi potrošači. Svaku dobronamernu opomenu doživljavaju kao ličnu uvredu. Rezultat njihovog rada jeste rezultat naše kulture.

Kakva je kultura koja nastaje iz takvog odnosa vlasti prema umjetnosti?

U ovoj našoj nazor kulturi ono što nam se servira kao elitna kultura poslednje je smeće soc-realizma. Ono što su nekad radili seoski đilkoši po domovima kulture danas gledaju ljubitelji „Kasandre“ u pozorištima. I aplaudiraju. Književnicima na književne večeri više ne dolazi ni najbliža rodbina. Troše se silne pare na veoma pogrešne doživljaje. Televizija prikazuje budale u svim pravcima. Nema krivca, a sve krivo. Pitaš čoveka šta je po zanimanju, a on ti kaže: „Vlasnik!“ Šta radi čovek „Vlasnik“ i gde je učio školu za to – pitaj majku Božiju.

Dakle, valja baciti optimizam?

Pitate me, dakle, da li ima mesta optimizmu. Ima, ali samo u ovom slučaju: kada je dvadesettrodogišnji Mile došao u subotnje prepodne da obrije svog devedesetpetogodišnjeg prađeda Miluna, ovaj u po brijanja pogleda u praunuka i reče: „Mile, ko će mene brijati kada ti umreš?“ Ja ništa optimističnije u životu od ovoga nisam čuo.

1 komentar

  • Marko
    Marko sreda, 29 oktobar 2014 10:17 Link komentara

    Ne znam zbog cega je Boro tako isfrustriran ako je u taj rat otisao dobrovoljno. Mora da je tamo ocekivao med i mlijeko, pa mu se ilovaca u rovovima nije svidjela?... Ili se mozda nadao da ce i on pojesti dio kolaca?... E, moj Boro, svasta si u zivotu naucio samo nisi obratio paznju na onu narodnu: "Rat je nekome - rat, a nekome - brat!"

    Prijavi

Ostavi komentar

PRAVILA KOMENTARISANJA

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje.

MOLIMO VAS DA PROČITATE SLEDEĆA PRAVILA PRIJE KOMENTARISANJA:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove gradskog portala Dobojski.info. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu redakcija@dobojski.info

nazad na vrh

Sponzorisani članci

Prev Next
BiH gostuje Lihtenštajnu na oproštaju od kvalifikacija, a ovo su top kvote!

Bosna i Hercegovina neće na Evropsko prvenstvo, barem ne kroz kvalifikacije, to je postalo jasno nak...

JACKPOT SVAKE SUBOTE? Na Meridianovom kazinu i to je moguće

Vrhunac svake igre predstavlja džekpot, a omiljeni dio igre svakog igrača sada je u Meridianu podign...

DUGA IDEAL: Prezentacija materijala za dekorativne tehnike (FOTO)

U prodajnom centru kompanije Duga Ideal u Mravićima 13. novembra održana je prezentacija novih mater...

ZMAJEVI NA ISPITU: U Zenicu stižu neporaženi „azuri“, BiH za ponos, čast i - nadu

Na Bilino polje stiže moćna Italija, koju je BiH namučila u prvoj utakmici i pala tek u finišu (1:2)...

TRIGLAV OSIGURANJE U prvih devet mjeseci ostvaren rast premija i dobiti

Triglav osiguranje Banja Luka zadržava položaj na tržištu Republike Srpske Triglav grupa je u prvih...

MERIDIANBET KVOTE: Srbija mora da dobije, čeka se kiks Portugala

Fudbalska reprezentacija Srbije igra dvije odlučujuće utakmice u kvalifikacijama za EURO 2020. Prva ...

U MERIDIANU DEPOZIT VRIJEDI VIŠE: Za svaku uplatu karticama 10% bonusa

Sjajne vijesti stižu iz Meridiana- još veći bonusi na uplatu depozita! Ukoliko svoj račun dopunite M...

CASINO HEIST: Slot koji pomjera granice

Meridianbet kazino predstavlja novi, fenomenalni slot - CASINO HEIST, koji pomjera granice zabave i ...

LIVERPUL – SITI: Nikad veća kvota na golove Aguera - razlog je nevjerovatan

Trenutno najveći derbi Premijer lige igraju Liverpul i Mančester siti, a sastaju se ove nedjelje od ...

TOP KVOTE: Neporaženi crno-bijeli donose bogatstvo

Fudbaleri Partizana gostuju velikom Mančester junajtedu u četvrtak, u 4. kolu Lige Evrope. Ono što ...

MERIDIANBET KVOTE: Zvezda – Totenhem u borbi za evropsko proljeće

Crvena zvezda dočekuje Totenhem u četvrtom kolu grupne faze Lige šampiona, u srijedu u 21 čas, na st...

OVO SU TOP KVOTE ZA VEČERAŠNJE MEČEVE LIGE ŠAMPIONA

Četvrto kolo Lige šampiona nastavlja se ovog utorka, a sve oči uprte su u London, gdje igraju Čelsi ...

KING, GRILIŠ, MILIVOJEVIĆ: Oprobajte se, Meridian Fantasy kvote vas čekaju

Vikend je dio nedjelje kad ljubitelji fudbala uživaju u utakmicama Premijer lige, odigraju poneki ti...

HALLOWEEN U MERIDIANU: Strava bonusi za najstrašniju noć

Noć vještica uvijek donosi mnogo zabave i dobrog provoda. A, Noć vještica u Meridianu pruža mnogo vi...

MERIDIANBET PROGNOZA: Liverpul noćna mora za Arsenal, Čelsi izbacuje Junajted

Kada pogledate parove Liga kupa Engleske, možete da pomislite da se radi o samoj završnici Lige šamp...

TIKET ZA GOLOVE: Salah i Kejn u duelu strijelaca, Meridianbet daje najbolje kvote

Derbi 10. kola Premijer lige, šampion protiv viceprvaka Evrope - moćni Liverpul čeka poljuljani Tote...

Kultura i Obrazovanje

DOBOJ: Obilježen Međunarodni dan srednjoškolaca (FOTO)

Srednjoškolci Mreže savjeta učenika dobojske regije su i ove godine uspješno realizovali oblježavanj...

DOBOJ: Donacija sportskih rekvizita osnovcima u Donjoj Paklenici (FOTO)

Mikrokreditna organizacija Eki, filijala Doboj, Osnovnoj školi "Ozren" Donja Paklenica poklonila je ...

DUKAFEST PREDSTAVIO ŽIRI I PROGRAM Studentski filmovi iz cijelog svijeta za sedam dana u Banjaluci

Posjetioce povratničkog izdanja DukaFesta očekuju projekcije 47 studentskih filmova iz cijelog svije...

DOBOJ: Osnovcima škole "Sveti Sava" prikazan film "Siguran ispod duge"

Dokumentarni film "Siguran ispod duge", koji govori o životu dječaka sa dijabeteseom, prikazan je da...

КNJIŽEVNI KLUB „JOVAN DUČIĆ“ DOBOJ UPRILIČIO Кnjiževno veče posvećeno preminulim dobojsкim pjesnicima

- Tužni smo što naših kolega više nema u životu a i u isto vrijeme ponosni što su živjeli među nama ...

DOBOJ: Stručni seminar za pedagoge, nastavnike i profesore engleskog jezika u organizaciji Filološkog fakulteta SPU (FOTO)

U saradnji sa Republičkim pedagoškim zavodom, Filološki fakultet Slobomir P Univerziteta je, 8. nove...

DOBOJSKI INFO NAJAVLJUJE: Predstavu ŽENIDBA Nikolaja Vasiljeviča Gogolja

U petak, 15. novembra u velikoj sali Centra za kulturu i obrazovanje, sa početkom u 19 časova, glumc...

Povratak DukaFesta: Na konkurs prijavljeno više od 1.500 filmova iz 91 države

Međunarodni festival studentskog filma DukaFest biće održan po sedmi put, i to od 21. do 24. novembr...